Уљана репица (Brassica napus) се убраја у једну од најзначајнијих култура на свету, а последњих година постаје посебно актуелна са аспекта производње тзв. биообновљивих извора енергије, биогорива и биодизела. Гаји се због зрна које може садржавати око 40-45 одсто уља и преко 25 одсто беланчевина. Како производња под овом културом полако осваја наше просторе, посебна пажња се мора посветити штеточинама које је прате. Од инсеката у јесењем периоду највећу опасност представљају бувачи купусњача (врсте из рода Phyllotreta) и репичина лисна оса (Athalia rosae).
Уљана репица у Браничевском округу се налази у фенофази ницања до фазе котиледони потпуно развијени.
Бувачи – штете наносе одрасли инсекти (имага) који грицкају лист (котиледоне) у виду јајоликих отвора у случају јачег напада (одговара им топло и суво време). Лист уљане репице може да изгледа као сито. Поред тога, јачи напад успорава пораст биљака и повећава осетљивост на измрзавање. У случају да се на парцелама региструје присуство оштећења од бувача потребно је утврдити и проценат оштећења лисне масе.
Према речима Јовице Јуришића, дипломираног инжењера из ПССС Пожаревац, репичина лисна оса (Athalia rosae) има три генерације годишње и презимљава као пагусеница у земљишту. Прва генерација је најмање штетна јер се одржава на коровским биљкама док друга и трећа праве озбиљне проблеме. Јесења исхрана пагусеница траје до краја септембра и почетка октобра, након тога пагусеница одлази у земљиште на презимљавање. Критична вредност за сузбијање је након установљавања присуства једне пагусенице по биљци. Инсектицидни третман се изводи препаратом Pyrinex Super (хлорпирифос 400 g/l + бифентрин 20 g/l) у дози од 0.4-0.5 l/ha.
Препорука је да пољопривредни произвођачи обиђу своје парцеле у циљу регистровања описаних штеточина како би третман извршили благовремено, истиче Јуришић.