Сигурно сте чули изреку да лекар лечи, а да је природа заправо та која исцељује. Сходно томе, хвала природи што нам даде и ову биљку коју ћемо овог пута представити.
Ђумбир расте у тропским и субтропским областима. Реч је о вишегодишњој биљци која је висине до 1m. Самим изгледом подсећа на трску. Води порекло из Азије. Користи се бар 3000 година као храна, зачин и лек. Постоје записи из Кине за које се верује да датирају из 4. века пре нове ере, a односе се на лековитости ђумбира и његову употребу код болова у стомаку, зубобоље, код проблема са реуматизмом и мучнине.
- У поменутом запису постоји и препорука да се у случају јаке главобоље користи ђумбир на следећи начин: два колутића корена ђумбира прелити шољом кључале воде и узимати у току 4 дана на 4 часа. И сам Конфучије је узимао ђумбир и то за здравље и снагу.
Египћани су, такође, познавали добробити ђумбира и оставили су иза себе рецепт намењен онима, који имају проблема са боловима у зглобовима, реумом или ишијасом:
- У један литар сусамовог уља додати нарендан мањи корен ђумбира и сок од пола лимуна. Добијени препарат служи за спољашњу примену и то тако што се утрљава на болно место 2-3 пута у току дана и обавезно увече пред спавање.
СПАДА У СКУПЉЕ ЗАЧИНЕ
Ђумбир је препознатљив по свом корену, који се може наћи и у нашим продавницама. Корен је меснат, квргав, ароматичан. Карактеристичан је јак и оштар слаткастољут укус . Да ли је свеж може се закључити по интензитету укуса. Највише се користи у Индији, а најцењенији је ђумбир који је са Јамајке и из Кине. Спада у скупље зачине, а цена је последица дугог процеса сазревања.
Треба нагласити да постоји разлика у погледу састава и употребе између свежег ђумбира, у виду корена и самлевеног, који је зачин.
Поред протеина, биљних влакана, биљних масти, биљних хормона, у ђумбиру се налазе и калијум, магнезијум, бакар, манган, витамин Ц, витамини Б групе, ензими, етарско уље. Компоненте које су најпознатије када је реч о ђумбиру, гингерол и зингерол, имају дејство против болова, у својству су седатива, антипиретика и антибиотика.
Ђумбир је нашао своју примену код: анорексије, проблема са дисањем, код бронхитиса, прехладе, грипа, болова у зглобовима, кичми и костима, код болести крвних судова, главобоље, мигрене, гљивичних инфекција, надимања, мучнине, инфекција мокраћних путева, поремећаја метаболизма, код несанице. Користи се и за одвикавање од алкохола. Спречава мождани удар, штити од канцера, побољшава памћење, повећава покретљивост сперматозоида.
Уклања токсине из организма, подстиче знојење, ослобађа енергију. Низом клиничких студија утврђено је да има већи ефекат против болова у односу на многе лекове.
НИКАКО НЕ НА РАНЕ
Важно је знати да се не сме користи на празан стомак и уколико су у питању особе са наглашеним желудачним проблемима. Никако се не ставља на оштећену кожу, ни на ране. Не користити га код повишене температуре, у трудноћи, код повишеног крвног притиска. И ако се користи као зачин, никако не у количини већој од 5g.
- Ако желите да направите тинктуру од ђумбира, потребно је да у 1l разблаженог алкохола додате 200g или исецканог или иструганог ђумбира. Оставити 21 дан на месту које је заштићено од сунчеве светлости и потом процедити. Може се користити и за спољашњу и за унутрашњу употребу. Ако постоји проблем са апетитом тада се 3 пута у току дана узима по 10 капи ове тинктуре. За масажу се 40g тинктуре помеша са 60g уља рузмарина.
За превентиву или уклањање већ постојећих проблема може се користити и мед са ђумбиром. У пола килограма меда се умешају два већа нарендана корена ђумбира. Користи се 3-4 пута у току дана по једна кашичица.
Посебно код ларингитиса или код особа које имају проблем са гласним жицама, као и код реуматоидног артритиса може се применити и следећи рецепт.
- Потребно је 200g наренданог ђумбира прелити соком од ананаса (једна шоља) и кувати на средњој температури око 15мин. При крају кувања додати 1 кашику меда и пренети у чисту теглу. Користити два пута у току дана по једну кашику.
Ако немате проблеме које би ђумбир могао да реши, у сваком случају можете пробати да га у малим количинама, као зачин додате јелима. Да штети неће, а укус ће свакако бити другачији и нов.
Све савете у вези лековитих биљака и рецепте можете добити у Вашем Дућану баке апотекарке.