Александра Шалер је матуранткиња друштвено – језичког смера Пожаревачке гимназије. За себе каже да је мало повучена и опуштена индивидуа која воли да црта и стави на папир све што јој се налази у глави. Особа која из сентименталних разлога чува камење и омоте бомбона и која плаче на скоро све љубавне филмове из осамдесетих. Воли грчку митологију и филозофију. Александрина мајка, Виолета Шалер своју ћерку описује као необичну, тврдоглаву, упорну и радозналу особу чији се таленат видео и пре поласка у основну школу. Дете које ужива у слушању музике, креативном стваралаштву и кувању. Има пуно интересовања, али су сва повазана са уметношћу.
Током школовања у гимназији Александра је била чланица ликовне и драмске секције, учествовала је на школским ликовним колонијама и уметничким радионицама. Радила је сценографију за представу „Међулушко благо“ која је одликована другом државном наградом и првом међународном наградом. Александра је била и полазник истраживачке станице Петница, на семинару за дизајн. Њен научни рад објављен је у Петничким свескама. На такмичењу нашег познатог карикатуристе Добросава Боба Живковића награђена је за најбољу карикатуру. Учествовала је и на Међународној мултимедијалној студентској ликовној колонији у Тршићу 2018. на којој је похваљена.
Професор српског језика и књижевности Ненад Милошевић:
“ Алекс – биће са пуно светова. У њима живе многобојне форме без броја. У њиховим световима обитавају нови светови. На сваком од њих дрхтуре вратнице. Огледала за друге светове. Кроз њих не пролази свако, али свако може да ужива у њиховом разнобоју и ведрини. Само ако уме да препозна суштину сакривену иза спољашње форме. И промисао дубоку као траг бојице на папиру свешчице једног уметника. Алекс – подигнута рука, тренутак збуна, несигурност, па логика ума – јер у његовом се разнобоју крију кључеви свих вратница. А она ће кључеве спољашњег света знати да обоји нијансама душе. Критиком духа. И руком демијурга.“
Најлакше учи када може да се опусти и скоцентрише на оно што учи тако да се углавном осами. Лакше учи теме које је занимају, када је расположена, у добром амбијенту и рано ујутру. Осим филозофије од школских предмета воли ликовно, психологију, српски језик и књижевност, латински и историју. Воли да проводи време са пријатељима, путује и ужива у дугим вожњама, гледа цртане филмове, спрема храну и спава. Своје вршњаке могла би да научи како да сагледају ствари из више углова. Није љубитељ рачунара и не прати телевизијски програм. Александра чита све од класика и научне фантастике до љубавних романа. За њу је добра књига добра књига.
Одељенски старешина и професор историје Иван Маринковић:
“Александра спада у онај, врло мали, број ученика које је јако тешко описати, представити у само пар реченица кроз кратку форму новинарског текста. Ја је видим као изузетно интелигенту, талентовану и невероватно креативну особу, која је спремна да брани сваки свој став до последњег даха. Њена сколоност ка уметничком изразу врло брзо упада у очи, а о њеном таленту говоре радови, побране награде и признања. Колико смо, сама гимназија и сви ми, утицали на њу…не знам, чини ми се да се све уметничке душе развијају по сопственом нахођењу, својеглаво. Ипак, волео бих да јесмо, јер сам убеђен да Александру чекају велике ствари. Оно што бих њој поручио је: „Надам се да ми нећеш замерити што сам те макар на тренутак ставио у некакав mainstream“.
Александра на похвале не реагује превише узбуђено много јој је важније да ли је она задовољна одрађеним. Што се тиче изазова који се пред њу ставе, реакција зависи од теме и расположења, или да све од себе или и не покушава.
Себе види као студента графичког дизајна у Новом Саду на Академији уметности.
Марија Костић, школски педагог