„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Одлазак сарадника Николе Пашића – 17. март 1917.
Преминуо је Јован С. Јовановић – Јошка, покретач и први редактор и власник листа ,,Грађанин“. Рођен је 1858. године у Пожаревцу. Реалку је учио у Темишвару, а техничке науке у Београду. По завршетку школовања дошао је у Пожаревац где ради као наставнику Пожаревачој гимназији, а у слободно време на свом имању. По доласку Николе Пашића у Пожаревац 1879. за општинског инжењера, Јошка постаје његов сарадник. Заједно покрећу питање комуналног уређења пожаревачке вароши, врше снимање и премеравање земљишта, а раде и на нивелисању и регулацији улица. Биран је за општинског одборника, за члана општинског суда, за председника Општине, а потом и за народног посланика. Један је од оснивача Радикалне странке у Пожаревцу. Током I светског рата интерниран је у Бугарску где 17. марта 1917. умире. Његовим именом названа је улица у којој је становао у Пожаревцу, а која је од 1948. преименована у Улицу Чеде Васовића.
Основан Сарачко – сатлерски еснаф – 18. март 1895.
У Пожаревцу је основан сарачко – сатлерски еснаф. Чиниле су га занатлије, произвођачи предмета од коже и они који се баве фарбањем и украшавањем фијакера. Некако у то време у Пожаревцу су цветали ови занати, потребе за њима су се из дана у дан увећавале. Интересантно је да су се радње са овим занатима налазиле начичкане једна до друге углавном у Дубровачкој улици (Табачкој чаршији) и да то занатлијама није сметало.
Реконструисана Велика сала Центра за културу – 18. март 2016.
Након реконструкције, у Пожаревцу је свечано отворена Велика сале Центра за културу. То је била прва реконструкција након 34 године од отварања Центра. Реконструкција је започета током лета 2015. и обухватила је кречење плафона Велике сале и замену седишта у њој. Извршена су и неке поправке у Малој сали. У Великој су направљене пасареле по дужини, обезбеђен је лакши приступ седиштима чији је број смањен на 472 ради задовољења европских стандарда. У оквиру ових радова оспособљен је климатизациони систем који је постојао, али је дуже време био ван функције.
Мало Црниће добија Фабрику тестенина – 19. март 1977.
Почели су радови на изградњи Фабрике тестенина у Малом Црнићу. Планом је предвиђено да фабика годишње остварује производњу од три и по хиљаде тона тестенина. Укупна улагања у инвестицију износе 44,5 милиона динара, средства су обезбеђена из Фонда за подстицај развоја недовољно развијених подручја, Београдске банке Основне банке Пожаревац и Комбината ,,Житостиг“. Обзиром на висок степен аутоматизације производње, у једној смени радиће само 12 радника.
Припремио: З. Стокић