У акцији пописа становништва 2011. године, по први пут су испитаници били у прилици да одговоре на питања везана за проблеме са инвалидитетом у породици. Питања су се односила на тешкоће у обављању свакодневних активности лица са оштећеним видом, слухом, памћењем, концентрацијом, комуникацијом и самосталношћу при одевању, исхрани, одржавању личне хигијене. Подаци до којих се тада дошло, иако непотпуни обзиром да одговори нису били обавезујући и да пописом није обухваћена читава територија Србије, значајни су из више разлога: демографских, образовних економских… Добро су послужили за сагледавање положаја ове категорије становништва и као основа за побољшање њиховог статуса.
Неки од резултата из тог пописа су: од укупно 7.186.862 становника у Србији, 571.780 је особа са неким видом инвалидитета, што је 8 одсто од укупног броја становништва. Међу особама са инвалидитетом више је жена, 58,2 одсто у односу на мушку популацију. Када су у питању врсте проблема, највећи је проценат особа које се тешко крећу, а најмањи оних са потешкоћама у комуникацији.
Када су друштвеној заједници постали доступни ови подаци, било је логично што су, поред већ постојећих центара за социјални рад који спроводе мера социјалне заштите почела да се оснивају разна удружења за бригу о инвалидним особама.
Једно од таквих удружења које у Пожаревцу непрекидно функционише пуних 16 година је Удружење за неговање здравих стилова живота „Веритас“. Удружење броји 56 чланова и током свих ових година ојачало је мрежу својих активиста.
Од септембра 49 личних пратилаца
Услугу личног пратиоца Град Пожаревац финансира путем јавне набавке. Тренутно је користи 44 детета, и исто толико је личних пратилаца. Право на услугу имају деца са територије Града Пожаревца и лица која су на школовању у Београду. Овим пројектом обухваћено је седам објеката Предшколске установе „Љубица Вребалов“, седам основних школа на територији Пожаревца и две основне школе у Београду. У оквиру програма финансира се и превоз до образовних установа. С обзиром на то да је у претходном периоду достављено још пет нових захтева за коришћење ове услуге, од септембра, односно од почетка нове школске године личног пратиоца имаће укупно 49 корисника.
ОБАВЕЗНА ОБУКА ЛИЧНОГ ПРАТИОЦА
Председница Удружења „Веритас“ дефектолог Јасмина Турудић истиче да су пројекти које „Веритас“ реализује разноврсни, почевши од подршке деци са сметњама у развоју, преко помоћи ромској популацији до бриге о одраслим особама са инвалидитетом.
-Углавном смо сконцентрисани на категорију особа са инвалидитетом и на њихово укључивање, односно интеграцију у локалну заједницу, истиче Турудић и додаје:
-У оквиру Удружења реализовано је више од 50 пројеката. Један од највећих и најзначајнијих односи се на услугу личног пратиоца. Очекујемо завршетак процеса лиценцирања овог програма. Предузете су све неопходне мере предвиђене законом у циљу регистрације лиценцираних пружалаца услуга личног пратиоца. Надамо се да се целокупан овај процес формално заврши до краја године, нагласила је председница Удружења.
У оквиру овог пројекта локална самоуправа једном годишње подржава обуку кандидата за личног пратиоца. Едукација је важна зато што се кроз обуку дефинишу потенцијални кандидати који ће радити директно са корисницима услуге „Лични пратилац“. На овај начин подиже се капацитет Удружења „Веритас“ и отвара могућност за избор адекватног кандидата за сваког корисника.
Без обзира на квалитетне кандидате, не одговарају баш сви сваком кориснику, зато се и мора водити рачуна о томе које карактеристике и афинитете има лични пратилац у контакту пре свега са децом. Обавезе које прихвата лични пратилац су бројне и сложене. Он је ту да помаже особи током кретања, у одржавању личне хигијене, приликом храњења, облачења, у комуникацији са другима. У свему томе учествује до краја редовног школовања деце, укључујући и завршетак средњег образовања.
ЗНАЧАЈ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Колики је значај Личног пратиоца говори чињеница да је велики број деце са сметњама у развоју која чекају на ову услугу. Истовремено, велики је и број родитеља који не знају да имају право на личног пратиоца. Недостатак финансијских средстава у градским и општинским буџетима за реализацију овог програма, непостојање локалних нормативних аката, мали број лиценцираних организација или установа за пружање ове услуге, као и начин на који се врши надзор у спровођењу, ризици су за неефикасно пружање ове услуге у Србији.
Програм се најслабије спроводи у Јужној и Источној Србији, чак 48 одсто локалних самоуправа које припадају овом региону није успоставило ову услугу.
Средства за реализацију програма обезбеђују се из буџета локалне самоуправе. За управе са степеном развијености испод републичког просека, услугу личног пратиоца може финансирати Република путем наменских трансфера у социјалној заштити.
Турудић напомиње да ништа мање важан није и програм пружања подршке одраслим особама са инвалидитетом. Отварање Дневног боравка за одрасле особе са инвалидитетом, као један од сегмената тог програма, је императив друштвене заједнице јер се све чешће поставља питање шта са децом са посебним потребама када она једнога дана наврше 25, 30 и више година живота.
Текст: М. П.
Фото: В. Милић и Удружење „Веритас“
