Сваког 15. октобра слепи и слабовиди широм света обележавају Дан белог белог штапа. Захваљујући овом дану јавност је детаљније упозната са тим шта је оштећење вида, како слепи и слабовиди могу да живе и раде самостално и на који начин доприносе заједници.
О положају и потребама 416 слепих и слабовидих особа на територији Браничевског округа брине Међуопштински савез слепих и слабовидих са седиштем у Пожаревцу који се такође придружио обележавању Дана белог штапа.
Бели штап је симбол слободе, независности, самосталности и поверења, јер омогућава слепој особи да се креће слободно и сигурно. Корисници белог штапа у Србији суочавају се са проблемом неприступачног окружења, што укључује не само приступ јавним објектима, већ и саобраћајној инфраструктури.
НЕДОСТАЈЕ РАЗУМЕВАЊА
За остваривање свих права слепих неопходан је приступ помагалима. Специјална помагала омогућавају им да потребе, које се не сматрају посебним, реализују као и сви други грађани, само на нешто другачији начин.
Председник Међуопштинског савеза слепих и слабовидих у Пожаревцу Божидар Бојковић истиче да овој категорији становништва фали разумевање људи како у саобраћају, тако и у продавницама, али и у породици и окружењу…
-У Савезу има доста чланова који су касно ослепели, што је последица дијабетеса или различитих облика тумора. Слепима је у овом тренутку, осим разумевања других људи, највећи проблем и кретање, због чега би бели штап требало да носе са собом у што већем броју. Ко има бели штап он је уочљив. Бели штап је најбољи пријатељ слепима, истакао је Бојковић који се затим осврнуо и на рад Савеза који је богат културним, спортским и друштвеним животом.
-У нашем Савезу чланови се друже и играју пикадо, шах, домине, „Не љути се човече“… Слепи људи су изврсни спортисти, добри студенти, међу њима има и успешних професора. Такође, напоменуо бих да наша организација учествује и у набавци специјалних помагала без којих слепи и слабовиди не могу да функционишу, посебно мобилних телефона са звуком, специјалних рачунара… Трудимо се да будемо модерна, стабилна организација, да нашим члановима пружимо заштиту, да им олакшамо живот, да им буде бољи и садржајнији, нагласио је Бојковић.
Проблеми слепих и слабовидих
Образовање је још један од проблема са којима се суочавају особе оштећеног вида, посебно када је реч о ученицима у инклузивном образовању. Резултат инклузивног образовања не сме значити да дете оштећеног вида остане у кругу породице, јер је то његово право, него и да, остајући са својим родитељима, стекне самосталност која ће му омогућити да функционише независно од породице и да се оствари као равноправан члан друштва у коме живи.
Особе са оштећењем вида тешко се запошљавају, посебно високообразоване. Стварањем услова за запошљавање слепих остварује се темељно право које има сваки човек, право на егзистенцију.
Уско везан за самосталност особа са оштећењем вида је и проблем потписа, односно коришћења факсимила у правном промету. Потребно га је што пре решити, како би се слепима омогућило да њихов потпис у свим ситуацијама важи подједнако, као и потпис осталих грађана, будући да држава својим Уставом гарантује равноправност.
ПРОБЛЕМИ СЛЕПИХ И СЛАБОВИДИХ ВИШЕСТРУКИ
Према речима Весне Минић, чланице Савеза слепих и слабовидих, највећи проблем у граду Пожаревцу особе са оштећењем вида имају при кретању. Наиме, на пар места саобраћајни знакови постављени су на средину тротоара, а као примере навела је локацију код Опште болнице и Косовску улицу.
-Проблем представљају и паркирани аутомобили насред тротоара који сметају не само особама са оштећењем вида, већ и мајкама са децом и старијим особама, као и грађанима у инвалидским колицима. Проблематична су и паркирања бахатих возача на паркинг местима за ОСИ, рекла је између осталог Минић.
Дарко Јовић, представник Савеза слепих и слабовидих апелује на несавесне грађане да не паркирају своја возила на тротоаре, јер на тај начин заклањају тактилне стазе намењене за кретање особа са оштећењем вида. Осим аутомобила, понекада су на тим местима постављене канте за смеће или летње баште кафића.
-Велики проблем представља то што у граду не постоји ниједан звучни семафор који не би значио само слепима и слабовидима, већ и деци школског узраста, старијим људима. Недостају и рампе за инвалиде, а тамо где постоје постављене су про форме. Конкретно, испред централне апотеке рампа не омогућава инвалидима у колицима да уђу у објекат. Такође, ОСИ имају проблем и са паркирањем испред супермаркета. Сматрам да је инвалида све више, а паркинг места за ОСИ све мање, наглашава Јовић.
Важна је подршка
Савез слепих Србије који заступа интересе око 12.000 слепих и слабовидих особа у Републици позива све државне органе, институције, компаније и друге заинтересоване стране да се активно укључе у решавање свих проблема са којима се суочавају слепи, бољом имплементацијом постојећих и прилагођавањем нових закона или измена и допуна постојећих закона, потребама слепих и слабовидих. Важно је схватити важност подршке слепим и слабовидим особама да инвалидност није ствар избора и да је свака подршка, од подршке возача у возилима јавног превоза, па до послодаваца на радном месту за слепе неизмерно значајна и потребна.
Виолета Јовановић која бели штап користи више од десет година слаже се са Весном и Дарком и истиче да су проблеми слепих и слабовидих особа скоро свуда исти. Међутим, како каже, када имате бели штап, вас ће сигурно неко препознати и превести преко улице на безбедно место.
-Због паркирања аутомобила на тротоарима, дешава се да морам да ходам коловозом. Уз помоћ белог штапа сигнализирам учесницима у саобраћају да сам особа са инавлидитетом, да би успорили и на време ме видели. Такође, уколико користите бели штап, не чекате у реду. Обезбеђење препозна да сам ОСИ, тако да имам предност. Коришћењем белог штапа скренула сам пажњу на себе да не видим и да од мене не могу да очекују нешто што ја не могу да урадим, истиче Јовановић.
