Петнаестог фебруара у Србију се обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и почело ослобађање од Турске. Истога дана 1835. године, донет је и први модерни устав Србије.
На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског односно Смедеревског пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака, а за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе. Одлуци о подизању устанка претходила је Сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије побиле, због наводне нелојалности.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље. Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године. Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, зачетка данашњег Универзитета у Београду. На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије. Текст устава израдио је Димитрије Давидовић, новинар. Такво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије,Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован. Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године. После Другог светског рата, од 1945. године, Србија је у саставу Федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.
Нерадни дани поводом Дана државности су 15. и 16. фебруар.