У београдској галерији Артлаб при Задужбини Илије М. Коларца приређена је изложба „Чудоствориште-вишемедијска инсталација“, несвакидашња поставка која се у потпуности базира на визуленом, звучном и тактилном (чуло додира) утицају на чула посетилаца. Посебан акценат овом дешавању даје податак како је саставни део био хуманитари базар на коме је прикупљено 57.000 динара донираних Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака.
– Изложба се темељи на личном и поетичком преиспитивању одакле долазе идеје и на који начин имагинација прелази у опипљив свет. Уживали смо у креативности, скупа маштали и смишљали нове јунаке „Чудостворишта“ а кроз низ креативних радионица мотивисали најмлађе ствараоце на пољу анимације и илустрације. Хуманитарна продајна изложба представља одговор у коме сам пронашла и исказала лепоту даривања као важан покретач за свако креативно деловање, говори нам ауторка изложбе, рођена Пожаревљанка Санела Беговић.
Велика посећеност указала је на изузетно интересовање публике како за поствку тако и овакву врсту пројеката, док је сама изложба саставни део Санелиног докторског уметничког пројекта на Интердисциплинарним студијама Вишемедијске уметности Универзитета уметности у Београду под менторством др ум.Светлане Волиц.
– У породици Беговић уметност се поштује и цени. Зато су тата Хајрудин и мама Млађана омогућили да се школујем у области коју волим док се сестра Наталија креће путем музичке уметности као члан Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички” и пожаревачког оркестра „Гвардија”, каже Санела.
Наша саговорница је одрастала у селу Трњане где је од малена опчињена да машту и идеје преноси визуелно. Уз папир, сваки простор у кући представљао је својеврсно платно и могућност за изражавање а неретко је бојом оживљавала сивило плочника, бетонских стаза а поједине сеоске фасаде „украшавала“ траговима блатњаве лопте.Озбиљније усмерење ка уметничком свету начинила током школовања у Пожаревцу.
– Период у Економско-трговинској школи обележило је интересовање за израду графита, писање стихова и дизајн карактера. Жељу да се креативно изразим пред упис на факултет препознала је професорка сликања Лидија Богдановић. Имала сам срећу да ова моја суграђанка фокусира таленат који сам носила у себи, омогући ми спознају нових могућности и стручно усмери у даље школовање и садашњи рад у коме обилно користим њене савете, објашњава Санела Беговић.
У Београду је завршила два факултета на смеру Графички дизајн: један класични и други у сфери дигиталних уметности. Мастер академске студије Дизајн нових медија на Факултету дигиталних уметности, Универзитета Метрополитан, завршила је 2018. године, док је тренутно на завршној години Интердисциплинарних докторских студија Вишемедијске уметности на београдском Универзитету уметности.
-Још као студент уз сопствени ауторски рад, била сам ангажована на реализацији бројних домаћих, регионалних и интернационалних уметничких и комерцијалних пројеката са различитим продукционим захтевима у области графичког дизајна, илустрације, 2D анимације, дизајна интеракције и корисничког искуства. Посебно сам поносна на сарадњу са Музејом Николе Тесле радећи са Bulb Creation студијом на поставци сијасет међународних изложби, сазнајемо од Санеле.
Вреди поменути њен рад у креирању концепата за интерактивне инсталације, илустрацији, стваралаштву у области графичког дизајна и координатора штампе. Године 2018. бива ангажована као илустратор и аниматор на изради анимиране сценографије за позоришну представу „Београдска мумија“ у режији Ивана Балетића. На Такмичењу „Лазар Јовановић“ и Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну 2020. и 2021. ради као дизајнер и илустратор, док је тренутно ангажована као визуелни консултант Музеја популарних и супкултура „PopSubUP“ у Београду.
ЧУДОВИШТА ИЗ ЧУДОСТВОРИШТА
На питање о необичном називу изложбе-доктората и како је настало „Чудоствориште“, Санела каже:
– Рецепт је једноставан, а потребни су следећи састојци: стваралаштво, чудо, склониште, преслатко чудовиште, чаролија, складиште. Спајањем тих речи настао је и назив за сам пројекат.Стихови и игра речима, поред цртежа, често су били моје средство изражавања. Како се у овом докторско- уметничком пројекту на Вишемедијској уметности бавим питањем креативног процеса, поставка је симболички представљала мој унутрашњи свет – простор имагинације у коме се складиште идеје и мисли. Поетичке претпоставке овог пројекта подстакнуте су и инспирисане дечијим стваралаштвом и стваралаштвом намењеног деци, а негов кључни сегмент јесте анимирани филм под називом „Чудовишта из Чудостворишта“, чијој су се реализацију активно прикључили и најмлађи ствараоци.
Највећи утицај на Санелино стваралаштво имају живот, догађаји и околина. Како истиче, они јој обликују мисли, унутрашњи свет из кога црпи инспирацију. Урођена потреба да машту и идеје пренесе на одређен визуелни начин, било кроз илустрацију, цртеж, текст, анимацију или неки други медиј, једна је од основних покретача за рад а стваралачким светом плови мало у стварном, мало у идиличном креативном свету кога чине листовима папира и пиксели.
Интересујући се да ли ју је специфичност стваралаштва и рад у српској метрополи удаљио од родног града, Санела је отворена и конкретна:
– Пожаревац је град у ком сам провела своје најбезбрижније године. Волим сваки његов кутак и људе који чине саставни део мог одрастања и васпитања. Много испијених капућина са правим особама у баштама један је од покретача на креативно деловање. Зато му се увек радо враћам! Водећи се жељом за креирањем дела базираних на споју различитих уметничких дисциплина и медија у јединствену уметничку целину, полазим од идеје да „Чудоствориште“ заживи у галеријама широм Србије а због мог порекла и носталгије можда најпре у Пожаревцу.
Када је на наше инсистирање морала да опише свој радни дан у једној реченици, она би гласила: „Нисам ту где јесам“, док о преношењу идеја на медије којима барата, објашњава:
-Ако бих вам открила савршен рецепт како идеје пренети на одређен визуелни начин, гласио би управо овако: основа је увек иста – прибор за цртање, машта, креативност, инспирација и дечија разигранција. А тајни састојци сваког успешног рецепта су неограниченост и слобода. Мера за сваки од састојака пружа безграничан број могућности, или како би мени једна драга особа у кухињи рекла: „Ја све додам отприлике.” Као шлаг увек будите слободни да убаците мало критике, поетике или поруке јер тако добијате јединственост, закључује докторанд уметности Санела Беговић.
Влада Винкић
