На основу анализе и истраживачких радова утврђено је да постоји позитивна повезаност између учесталости употребе медија и насиља, као и учесталости праћења насилних медијских садржаја и вршњачког насиља. С обзиром на то да вршњачко насиље представља један од кључних проблема савременог васпитања и образовања, развијање медијских компетенција деце и младих се види као потреба и могуће решење у смањењу негатвног утицаја медија.
Моћ медија се нарочито повећава популаризацијом нових начина комуницирања међу децом и младима. Појавом виртуелног социјалног живота јављају се промене у понашању у погледу вршњачких односа, јер неадекватна употреба медија и насилни медијски садржаји доприносе појави вршњачког насиља.
Зато што су медији један од важних фактора у васпитању и образовању деце и младих, образовање за медије и медијска писменост се постављају као неминовност савременог друштва.
ОБУКА ЗА МЕДИЈСКУ ПИСМЕНОСТ
Просветни саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, Драшко Грујић је у току претходне године одржао низ предавања у школама на територији Школске управе Пожаревац, у Браничевском и Подунавском управном округу чија је тема „Правовремена и проверена информација као основ за поступање у кризној ситуацији“. Циљ је био и јесте, превентивно деловање школских тимова, али и адекватног реаговања родитеља у кризним ситуацијама када може доћи до различитих видова дезинформација, често и уз помоћ таблоидних медија.
Школски систем, који поред образовне има и васпитну функцију, осим формирања посебних тимова, на низ других начина може превентивно да делује, укључујући и друге институције у решавање овог проблема, каже Драшко Грујић, просветни саветник Школске управе Пожареавац и додаје:
– Моје колеге и ја из Школске управе Министарства просвете, науке и технолошког развоја за Браничевски и Подунавски управни округ смо осмислили читав превентивни програм који је, поред нас, укључио и представнике Министарства унутрашњих послова, центара за социјални рад из свих општина и градова са територије Браничевског и Подунавског округа, као и просветну инспекцију, општинску, градску и републичку. Како имамо веома богато искуство у решавању различитих кризних ситуација и ситуација насиља уз учешће медија у томе, фокусирамо се на правовремену информацију, како на релацији школа – родитељ, тако и на информацију или дезинформацију у медијима, али и на друштвеним мрежама. Говоримо о информацији, комуникацији, медијима, објективности, пристрасности, субјективности, непристрасности, манипулацији, буђењу емоција, сензационализму, спину, повреди нечијег угледа у друштву, извештавању о деци и о критичком приступу информацијама.
Шта је насиље и злостављање?
Физичко насиље и злостављање је понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног телесног повређивања детета.
Психичко насиље и злостављање је понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета.
Социјално насиље и злостављање је понашање којим се искључује дете и ученик из групе вршњака и различитих облика социјалних активности, одвајањем од других, неприхватањем по основу различитости, ускраћивањем информација, изоловањем од заједнице, ускраћивањем задовољавања социјалних потреба.
Насиље и злостављање препознају се и кроз насиље на интернету – ширење неистина или објављивање срамотних фотографија некога на друштвеним мрежама и слање претњи преко платформе за размену порука.
БИТНА ЈЕ ПРАВОВРЕМЕНА ИНФОРМАЦИЈА
О битности да сви актери у кризној ситуацији поводом вршњачког насиља имају благовремену и истиниту информацију, Драшко Грујић сматра да од тога умногоме зависи адекватна реакција:
-Информација разрешава неизвесност. Уколико је сам догађај веома неизвестан, неопходно је више информација за разрешавање неизвесности. Школа је у обавези да одмах по сазнању о насиљу, посебно трећег степена, информише надлежну Школску управу, не само као организациону јединицу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, већ и као на терену оперативни део Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Наше Министарство има у својој структури још одељења, одсека, сектора, служби који се укључују по потреби у решавање проблема. Школа мора бити веома ажурна када се догоди било која врста насиља. Од брзине поступања школских тимова, али не брзоплетости, често зависи крајњи исход и евентуалне последице. Боље је реаговати и на најмањи наговештај, него не реаговати, или реаговати са закашњењем. Зато систем информисања свих актера у школи, мора бити разрађен и поуздан.
ПРЕВЕНТИВНО ДЕЛОВАЊЕ И РОДИТЕЉИ
У оваквим ситуацијама, саветује Грујић, најбоље је деловати превентивно:
-Прикупљање свих релевантних доказа је темељ квалитетног поступања. Информисање родитеља ученика, који су укључени у ексцесне ситуације на одговарајући начин уз презентовање адекватних и релевантних доказа, омогућава спровођење мера уз подршку породица. Информисање Савета родитеља и Школског одбора у неким случајевима, када је могуће изнети чињенице без опасности од нарушавања поверљивости података о личности, предуслов је за спречавање ширења дезинформација. Боље је да за информисање родитеља користимо усмену комуникацију која ће бити двосмерна. Комуникација је реч коју смо преузели из латинског и значи „делити“ или учинити заједничким, саопштити, објавити. Дакле, комуникација представља чин најчешће двосмерног преношења разумљиве информације када се ради о непосредном комуницирању. У данашње време од пресудног утицаја на последице догађаја може бити начин комуникације са медијима или начин пласирања информације медијима.
АЛЕКСИН ЗАКОН
У Србији је, према подацима УНИЦЕФА-а из 2019. године, око 65 одсто ученика и ученица бар једном је доживело насиље, а 22 одсто њих пријавило учестало вршњачко насиље. Наводи се и да је 70 одсто дечака и 68 одсто девојчица од шестог до осмог разреда доживело и родно засновано насиље у школи.
Трагедија из 2011. године, када је четрнаестогодишњи Алекса Јанковић починио самоубиство зато што је, како се сматра, дуго био изложен вршњачком насиљу, изродила је грађанску иницијативу „Алексин закон“, која се залаже за увођење строжих казни за починиоце, али и оне који заташкавају насиље.
„Алексин закон“ је 2016. ушао у скупштинску процедуру, али до данас није усвојен.
О улози и друштвеном значају медија у ситуацијама када треба ограничити и спречити насиље, заштити малолетних лица и њихових породица, Грујић каже да се не понашају увек одговорно:
-Наравно, нису сви медији друштвено одговорни, велику улогу у данашњем свету имају и друштвене мреже. „Медији“ је термин који се користи да би се означиле оне организације или структуре у друштву које постоје да би комуницирале са широм јавношћу. Масовни медији намењени су преношењу информација широком аудиторијуму. Уобичајено је да је комуникација једносмерна, мада неки медији успостављају и одређену врсту интеракције са слушаоцима, гледаоцима, читаоцима односно, конзументима информација које пласирају.
Д. Деурић