Да библиотека не мора да буде само кориснички сервис за издавање књига, већ да се може уписати на културну мапу Србије као једна од релевантних установа културе, у последњих пар година доказала је градска библиотека „Никола Сикимић Максим” Кучево.
Употребом нових технологија и коришћењем друштвених мрежа и дигиталног маркетинга, ова библиотека је постала видљива свима које интересују културни садржаји.
Овакав начин рада почео је БиблиоСалоном, ауторским пројектом Јоване Дишић, директорке установе. БиблиоСалон је осмишљен као серија разговора са људима из света културе, претежно књижевним ствараоцима као што су досадашњи гости: Филип Грбић, Лаура Барна, Милица Вучковић, Мухарем Баздуљ, Урош Петровић, Зоран Живковић, Дејан Алексић, Горан Петровић…
Ова библиотека је успоставила сарадњу са установом од националног значаја , Музејем жртава геноцида и директором и историчарем Дејаном Ристићем и започела пројекат БиблиоСалончић посвећен деци.
Ове године изашао је и први број Часописа „Максим” у коме су на једном месту окупљени и локални књижевни ствараоци из целе Србије и региона. Представљању првог броју присуствовали , не само аутори, већ и библиотекари из округа, што је посебно значајно за међубиблиотечку сарадњу. Тренутно је у току конкурс за други број часописа. Посебно треба истаћи напоре Библиотеке да одговори захтевима својих корисника, те је сарадња са Домом за старија и одрасла лица, прекинута пандемијом, ове године поново успостављена. Такође, сарадња са школама негује се на више начина: организацијом програма за децу, али и различитим радионицама, уређивањем дечјег кутка уз помоћ донација и дружењем са најмлађима, уз посебан нагласак на значај читања и контакта са књигама. Још један од значајнијих пројеката је и дигитализација дела завичајног фонда, коју је подржало Министарство културе и информисања.
„Као што је човек социјално биће, тако и установе не могу добро да функционишу без сарадње са другим установама, на локалном или републичком нивоу. Ослушкујемо захтеве корисника и успостављамо контакте са релевантним установама и институцијама, али и појединцима, како бисмо на што бољи начин одговорили на те захтеве”, каже директорка Јована Дишић која је основне и мастер студије завршила на Филолошком факултету у Београду. Она још додаје: „Цео живот сам провела у библиотекама и међу књигама, па се трудим да библиотека буде онаква какву бих ја као корисник желела. Са друге стране, пре библиотеке радила сам у основној школи и знам колико је важно да децу од најранијих дана приволимо књизи, а то ћемо учинити ако се у одређеној мери прилагодимо савременим захтевима, док и даље одржавамо висок ниво квалитета. Најважнији догађај наредне године биће обележавање 150 година од оснивања читаонице у Доњој Крушевици, чији је наследник библиотека и Кучеву, сазнајемо од директорке.