Ретровегетација је штетан процес који смањује отпорност биљака на ниске температуре, а што има за последицу да оне улазе у наредну сезону ослабљене, дају нижи принос и осетљивије су на нападе болести и штеточина.
Одсуство лисне масе у периоду након бербе плодова је последица неадекватне заштите (избор и време примене фунгицида) и појаве болести шупљикавости листа коштичавог воћа (Стигмина царпопхила) и проузроковача пегавости листа вишње и трешње (Блумериелла јаапии), а временски услови доприносе појави ретровегетације, односно бубрењу пупољака, расту нове лисне масе и цветању. Ако је активација таквих пупољака изразито велика, то се може лоше одразити на идућу вегетацију, јер су они изгубљени за следећу годину.
Због свега тога препорука је да произвођачи обиђу своје засаде и утврде присуство ретровегетације. Ако је ретровегетација у мањој мери присутна, препорука је да се рано у пролеће пре кретања вегетације уради интензивнија резидба, како би се воћке што пре опоравиле од стреса и успоставиле физиолошку равнотежу између раста и родности. Ако је ретровегетација у већој мери присутна треба ту лисну масу орезати пре зиме, а након тога урадити третирање бакарним препаратима. Од агротехничких мера значајна је једна избалансирана исхрана, односно јесење-зимско ђубрење НПК ђубривима с вишом концентрацијом фосфора и калијума.
Драгана Урошевић, дипл.инж.заштите биља