Светосавска академија која се у Брадарцу, традиционално, уочи Савиндана организује од 2001. године, одржана је данас.
Уз благослов оца Симеона, под покровитељством Града Пожаревца, манифестацију су организовали Манастир „Рукумија“, Месна заједница Брадарац, Основна школа „Свети Владика Николај“ и Културно – уметничко друштво „Брадарац“.
Све од 2019. лета господњег када је Свети Сава постављен за првог поглавара нове аутокефалне српске цркве па до данас, наследници Савиног трона благосиљају своја православна чеда.
О лику и делу Светог Саве беседио је отац Симеон, игуман Манастира „Рукумија“. Свети Сава је први спрски архиепископ, син Стефана Немање, великог српског жупана. Рођен је 1169. године.
-Као младић Сава је жудео за духовним животом због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио. Немања је следећи пример сина такође дошао у Свету Гору да се замонаши, умро је као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност српске цркве и постао први архиепископ српски. Подигао је заједно са оцем манастир Хиландар, а потом и многе друге мананстире, цркве и школе по српској и другим земљама. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у светој земљи, мирио браћу своју завађену око власти, мирио Србе са суседима и стварајући српску цркву стварао српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио на добро свих због чега је био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском дао је хришћанску душу која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао је у Трнову у време цара Асена разболевши се после службе Божије на Богојављење 12. јануара 1236. године. Тело му је пренео краљ Владислав у манастир Милешева, одакле га је Синан паша подигао и спалио на Врачару у Београду 27. априла 1594. године, беседио је отац Симеон.
САВИНА ДЕЛА ПРЕВАЗИЛАЗЕ СВЕ ГРАНИЦЕ
Ова манифестација која чува српску традицију и веру од заборава траје више од две деценије. Подршку у њеној организацији сваке године пружа пожаревачка локална самоуправа.
Градоначелник Саша Павловић рекао је да је ова академија једна од многих која се уочи празника посвећеном великом српском просветитељу организује широм Србије, као и у местима у којима живе наши људи.
-Његово име, а нарочито дела превазилазе све границе јер га сврставају у ред оних који су нешто променили. Промена је увек реч код појединца који потом покреће читаво друштво и готово увек је то уз неку личну жртву. Жртва принца Растка да се одрекне земаљског трона није била бежање од одговорности. Управо супротно, она је подразумевала преузимање великог терета на своја плећа, подједнако какав би имао да је остао монах. Пример који је давао током овоземаљског живота јесте најбољи, који и деца треба да прате. Зато је потпуно разумљиво што је Свети Сава носилац школске славе. Време у коме смо запостављали његово име у школама, на срећу, далеко су иза нас. Иако је његов живот од најранијих дана његовом вољом био усмерен ка служењу Богу, заоставштина Светог Саве није везана само за религију, рекао је Павловић и додао:
-Поред просветитељског рада он је вечну славу и захвалност заслужио још за време живота када је успео да помири своју браћу и унесе слогу међу њима. То је донело и просперитет држави, али и пример да сложни и уједињени можемо много постићи и урадити, нагласио је градоначелник Павловић отворивши овогодишњу Светосваску академију у Брадарцу.
У наставку изведен је пригодан културно – уметнички програм, а заслужним појединцима и организацијама уручена признања.