„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Венецијанско вече – 24. јануар 1931.
У хотелу „Српска круна“ са почетком у 21 час одржано је ,,Велико венецијанско забавно вече“. Организатор је био Милорад Димитријевић, учитељ играња који је држао школу током 20-тих и почетком 30-тих година XX века са својим ученицима. Било је то вече за памћење које Пожаревац до тада није доживео. Декорација за забаву допремљена је из Беле Цркве, а сала хотела декорисана у венецијанском стилу, са пуно луфт-балона, лампиона, ложа, украсних папира, карикатура. Столови су били постављени испод венецијанских амрела разних боја. Парови су играли са луфт-балонима у рукама и последњи пар са неиздуваним балоном био је победник бала и добитник лепе награде.
Окончан живот Васе Пелагића – 25. јануар 1899.
У Пожаревачком затвору умро је Васа Пелагић, културни прегалац, просветни радник, народни лекар, српски револуционар и публициста. Био је један од један од првих поборника идеје утопијског социјализма у Србији и на Балкану због чега је осуђиван и прогањан. После једног суђења завршио је у затвору у Пожаревцу где је и завршен његов живот. Био је плодан и популаран писац, његови радови, објављени за живота, штампани су у 250.000 примерака. Гроб Васе Пелагића, у облику отворене књиге, налази се на Старом гробљу у Пожаревцу.
Преминуо Пожаревљанин Бата Паскаљевић – 26. јануар 2004.
У Београду је умро Михајло Бата Паскаљевић, филмски, позоришни и ТВ глумац који је рођен 1923. Године у Пожаревцу. Након завршене гимназије одлази за Београд, ступа у КУД ,,Иво Лола Рибар” и у Академско позориште у Београду, а потом са групом младих глумаца своје место налазе у тек основаном Београдском драмском позоришту. Играо је разноврсне улоге у многим представама, а показао је и изразите склоности ка водвиљу. Филмску каријеру започео је комичном улогом 1950. у филму ,,Чудотворни мач”, а потом следи ,,Сумњиво лице”, ,,Дилижанса снова“, а врхунац остварује улогом оца у филму ,,Већ виђено“ 1987. Горана Марковића за коју је био награђен на фестивалу глумачких остварења у Нишу. Бата је у току своје глумачке каријере одиграо укупно 201 улогу. Своје последње филмско остварење имао је у улози деде у ,,Диши дубоко”. Преминуо је 26. јануара 2004. после тешке болести. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Пожаревац добио Читалиште – 27. јануар 1847.
Свечано је отворено пожаревачко Читалиште. Било је то на дан Светог Саве, што је симболично означило циљеве и задатке ове установе на ширењу просвете код најширих народних маса. У то време Читалиште није било државна институција, нити је од државе примало редовна финансијска средства већ се издржавало од ретких новчаних прилога општине, од чланарине и организовања балова и забава, имало је бесплатан смештај у општинској згради и примало скромне поклона у књигама, часописима…. Читалиште је 1869. започело рад под именом Читаоница, често мењала место и име, а од септембру 1972. налази се у згради Градског здања Пожаревца, у делу где је некада била пошта. Припремио: З. Стокић