Вршилац дужности директора Републичког фонда за здравствено осигурање проф. др Сања Радојевић-Шкодрић боравила је у Пожаревцу. У просторијама Начелства састала се са градоначелником Сашом Павловићем и директорима свих здравствених установа са територије Браничевског округа, како би се упознала са условима и нивоом снабдевености лековима у овим установама. Проблем постоји само у апотекама у руралним срединама јер оне, каже директорка, фактички не раде зато што су амбуланте у тим срединама претворене у ковид амбуланте. Радојевић Шкодрић је најавила да ће заједно са здравственим установама упутити допис Министарству здравља да се те ковид амбуланте врате у редовне амбуланте.
Директорка се дотакла и проблема свих завода за јавно здравље који у време ковида нису имали много тржишног пословања па су зато многи били у финансијским проблемима.
-Ситуација је сада боља, рекла је Радојевић Шкодрић и додала да ће се њихово стање поправити када РФЗО дозволи повећање цена услуга макробиологије.
Након састанка она је обишла Општу болницу у Пожаревцу где је са директором др Данком Николићем разговарала о недостатку кадрова. Болници највише недостају радиолози и анестезиолози, али и медицинско особље са средњом стручном спремом. Због недостатка кадрова, директорка РФЗО је рекла да ће ускоро здравстене установе моћи да склапају допунске уговоре и са здравственим радницима са средњом стручном спремом.
-Сви здравствени радницима који желе да раде додатно могу да успоставе допунски уговор о раду и то ће им бити плаћено од стране РФЗО. До сада смо ту могућност давали само за лекаре, али сада ћемо у нашем правилнику то изменити пошто је чак већи недостатак кадрова са средњом стручном спремом, навела је она.
-Проблем у овом региону је и што долази до смене генерација, што доста експерата одлази у пензију, а млади нису завршили специјализацију, те ће и тај проблем решити уговором о допунском раду, рекла је Радојевић Шкодрић.
Што се тиче листа чекања које постоје у овој здравственој установи, направљен је план како да се листа смањи.
-За ортопедију у већини земаља, као и овде, постоје листе чекања. Овде се чека три, максимално четири године за уградњу колена. Направили смо план како да иде убрзано та листа чекања и да се тај број смањи. Све здравствене установе на нивоу округа финансијски добро стоје, сви апарати су у функцији, истакла је Шкодрић.
Т.Р.