Сврха посла који обавља кроз пољопривредно газдинство „Пчелињи дарови Живковић“ лежи у томе да је наставила породични посао, њиме окупила најближе око племените идеје очувања здравља човека уз помоћ природе и да у слободно време ради оно што воли. Речју, то је мото којим се води Пожаревљанка Марија Живковић, по струци фармацеутски техничар, запослена у Одељењу за заштиту животне средине при Термоелектрани Костолац. Међу суграђанима препознатљива као особа која користећи мед и лековито биље израђује природну козметику и препарате за јачање имунитета који људима дају подршку у решавању здравствених тегоба.
Марија је рођена у Дрмну, у породици Радице и Славише, а велика породица и мноштво другара надоместили су ману да је јединица. Права два разреда завршила је у родном месту а након основне школе коју завршава у Брадарцу, опредељује се за Средњу медицинску школу у Пожаревцу.
-Мајка је била зубни техничар, тако да се нисам двоумила за ову школу. Те године појавило се занимање фармацеутски техничар, и знала сам да је то права одлука. Убрзо по стеченој дипломи запослила сам се у Здравственој установи Апотека Пожаревац и тамо провела 17 година, говори Марија Живковић, која потом мења службу запосливши се у Одељењу за заштиту животне средине Термоелектране Костолац.
-Супруг Небојша и ја се од 2013. године бавимо пчеларством, што није случајно. Његови родитељи Драгана и Љубиша из Старог Костолца деценијама се баве пчелама, и моја идеја је била да и ми узмемо пар кошница и од њих развијемо нова пчелиња друштва. То је дуготрајан посао, али били смо истрајни и временом постајемо озбиљни пчелари, сазнајемо од саговорнице која је, имајући у виду знање фармацеутског техничара и искуство у овој области, доласком короне почиње сама да прави прополис капи у циљу подизања имунитета укућана.
ПРИРОДОМ НАЈПРЕ ПОМОГЛА СЕБИ
– Како сам имала одређених алергијских тешкоћа и годинама их лечила лековима и суплемтима синтетског типа, једна докторка ми је рекла да мој имунитет није слаб већ је окренут у погрешком смеру. Једноставно, требало га је вратити на прави колосек, што сам покушала пчелињим даровима и у томе успела. Од фамилије и пријатеља замољена сам да направим дечије без алкохола, што сам и урадила, а веома брзо долазим на идеју да начиним и прополис маст. У циљу што бољег стицања знања из ове области, уписала сам школу природне козметике, школу апитерапије која продазумева лечење пчелињим производима а потом и школу фитотерапије, каже Марија која је ослањајући се на искуство фармацеутског техничара и новостечена сазнања почиње озбиљно да се бави применом пчелињих производа у очувању здравља.
– Битно је у први план ставити чињеницу да је неопходан опрез и у коришћењу пчелињих производа, јер је сваки организам различит те постоји могућност алергијских реакција као и код синтетских лекова или било ког дара природе. Када се то сагледа, онда је могуће користити овакву врсту производа, сазнајемо од саговорнице која је производе најпре почела да пласира на сајмовима цвећа у Пожаревцу и Костолцу, а потом и преко друштвених мрежа.
Марија је са супругом Небојшом регистровала пољопривредно газдинство „Пчелињи дарови Живковић“ и просторију која је сертификована за производњу и паковање пчелињих производа. Сви проводи из радионице контолишу се у Заводу за јавно здравље Пожаревац.
-Простор за рад налази се у оквиру нашег домаћинства у Витешкој улици у Пожаревцу. Радионица у којој настају производи опремљена је непходним уређајима, микронским вагама, миксерима али и класичним апотекарским аваном и тучком. Како је основа послу који обављам у томе да се пчелињи производи сједињују са различитим лековитим биљем, битно је да као фармацеутски техничар и фитотерапеут знам која биљка сме а која не сме да се дода меду и које су пропорције у питању.
У разговору сазнајемо да је наша саговорница предавач полазницима школе фитотерапије при Ветеринарском факултету и да је аутор неколицине радова на тему aпитeрaпиjе у гинeкoлoгиjи и прирoдне кoзмeтике зaснoвaне нa aпитeрaпиjи. Иначе, пољопривредно газдинство „Пчелињи дарови Живковић“ носилац је неколицине признања из области производње меда од којих се издваја „Златна пчела“ на Meђунaрoднoм фeстивaлу мeдa у Tузли зa нajбoљи бaгрeмoв мeд.
ПОРОДИЦА ЈЕДИНСТВЕНА ПОПУТ ПЧЕЛИЊЕГ ДРУШТВА
Како нам говори Марија, њен дан почиње око 5,45 када нахрани кућне љубимце, припреми се и отпутује до Костолца где обавља свој редвни посао до 15 часова. Када се врати кући најпре отвори меилове, разнесе по граду наруџбине а потом одлази у радионицу у којој припрема одређени број производа, међу којима су прополис капи и масти, бутер за тело, различите креме, природни сапуни… Преостало време проведе за рачунаром дајући одређене савете и одговоре на питања из области апитерапије.
– Уз супруга који је у највећој мери задужен за саме пчеле и кошнице, велику помоћ имам од кћери Софије, основца која је у својим годинама прави пчелар, док нешто старији син Јован пружа подршку у маркетиншким сегментима нашег породичног посла. Оно што је посебно актуелно у послу везаном за пчелиње дарове је коришћење моринге, афричке биљке из породице багрема. Лековита је од корена до листа и у симбиози са медом или појединим производима од меда даје заиста чудесне резултате како у својој храњивости тако и у лечењу крве слике, упалних процеса и санирању бројних тегоба које се јављају код људи. Наравно, и најбољи дар природе који човек користи, мора да се дозира на адекватан начин у складу са индивудуалним стањем појединца, на шта стављам посебан акценат, каже Марија Ћивковић и закључује:
– Посебну страст и немерљиво задовољство видим у томе да са љубављу и упорношћу коју носим у себи, овим послом преусмеравам природу ка људима који су се у трци са временом и савременим начином живота удаљили од ње.
Влада Винкић
