НАЦИОНАЛНО КУЛТУРНО БЛАГО

Пожаревачко читалиште које је од оснивања, на Савиндан 1847. године радило са прекидима, 1869. обнавља своју делатност  и од тада носи назив  Читаоница.

По избијању Првог светског рата, Пожаревац су окупирали Немци, али су га 1916. године препустили Бугарима. Пре њиховог доласка, како је наведено у монографији Библиотеке из 1987, тадашња Читаоница имала је скоро 2000 књига, чувала је сва годишта Летописа Матице српске од 1825. до 1914, Гласник Друштва српске словесности, Гласник Српског ученог друштва и Глас и споменик Српске академије наука од 1847. до 1914. године. За време окупације Бугари су највредније књиге однели у Софију, многе уништили, па је Читаоница ослобођење дочекала потпуно испражњена.

Набавка књига у периоду до Другог светског рата, истакла је за „Реч народа“ руководилац Завичајног одељења и Одељења старих и ретких књига пожаревачке Народне библиотеке Илија М. Петровић Татјана Живковић, сводила се углавном на поклоне.

-Већина приватних библиотека угледних пожаревачких грађана поклоњена је Читаоници. Међу њима највеће су биле библиотеке Михаила Ј. Миладиновића, дугогодишњег директора Гимназије и председника Читаонице, Стојана Рибарца, познатог политичара, епископа Митрофана Рајића, Милана Дескашева, судије, Ђорђа Наумовића, најпознатијег пожаревачког штампара, Николе Јовановића, учитеља грчког језика, оца познатог вајара Ђорђа Јовановића, Кирила Јевтића, свештеника и других угледних грађана. У фонду старе и ретке књиге значајно место заузима књига Доситеја Обрадовића „Домаћа писма… као продуженије живота и прикљученија“, штампана у Београду 1833. године, која је припадала Глигорију Глиши Павишевићу, секретару Кнеза Милоша Обреновића, што указује на постојање дворске библиотеке Кнеза Милоша у Пожаревцу, рекла је Живковић.

Pуководилац Завичајног одељења и Одељења старих и ретких књига пожаревачке Народне библиотеке Татјана Живковић

У периоду после Другог светског рата, до данашњих дана, постепено су се побољшавали услови за набавку, обраду, смештај и коришћење књига. Поред уласка у јединствени информациони систем Србије, Библиотека у Пожаревцу има посебну колекцију дигитализоване библиотечко – информационе грађе, међу којом најзначајније место заузима фонд старе и ретке књиге штампане до 1867. године, који представља драгоцен допринос културној баштини овог подручја.

-Као највредније издвајамо „Итику и јерополитику“ (Беч, 1774) и Историју разних Славјанских народов наипаче Болгар Хорватов и Сербод, част друга – архимандрита Јована Рајића (Беч, 1794), Monumenta Serbica Франца Миклошића (Беч, 1858) из Библиотеке Михаила Ј. Миладиновића. Богатство фонда старе и ретке књиге чине и књиге из приватне библиотеке Глише Павишевићева, благајника на двору Кнеза Милоша – „Писма Доситеја Обрадовића“ (Београд, 1833), из књига Петра Шљивића – „Милош Обреновић или поглед на историју Србије од 1813. до 1839, као одговор г. Сипријану Роберту“ од Кнеза Михаила М. Обреновића (Београд, 1863), напомиње Живковић.

Фонд старе и ретке књиге Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац до 1867. године садржи 150 примерака старих и ретких књига штампаних до 1867. када се поново примењује Вукова реформа у државној штампарији и администрацији.

-Од изузетног су значаја „Итика јерополитика“ (1774), „Историја разник славјанских народов“ арх. Јована Рајића (1794), „Христоитија“ Доситеја Обрадовића, „Српски споменици“ Павла Карано – Твртковића (1840), „Света Гора“ Димитрија Аврамовића (1848), „Деловодни протокол Карађорђа Петровића“ Исидора Стојановића (1848) и многе друге драгоцене књиге. Значајан податак је да се Пожаревачко читалиште појављује као пренумерант за књиге „Авала или Забавник за 1847. годину“ и Свету Гору Димитрија Аврамовића који доказује да је Читалиште у Пожаревцу постојало те године. Књиге се набављају путем јавне набавке и поклона грађана, нагласила је Живковић.

Дигитализација

Од 2010. године дигитализовано је 168 старих и ретких књига и вредних завичајних публикација до 1941, као и део некњижне грађе (фотографије и разгледнице). Дигитална колекција старе и ретке књиге до 1867. године представљена је на БИБЛИОНЕТ-у 2014. године у Новом Саду.

Данас, Одељење старе и ретке књиге има посебну колекцију дигитализованих књига од 1774. до 1867. и она се може прегледати на сајту Дигиталне народне библиотеке Србије. Од прошле године старе и ретке књиге видљиве су и на новом сајту Дигитална библиотека Пожаревац.

У периоду 2013 – 2015. године, захваљујући финансијској подршци Министарства културе и информисања Републике Србије реалиозвана су два пројекта везана за издавање каталога – Друго допуњено издање Каталога старе и ретке књиге у Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ Пожаревац 1774 – 1867 и Стара и ретка књига у пожаревачком крају ауторки Вере Зарић Митровић и Татјане Живковић. На исти начин, пре шест година, извршена је конзервација и рестаурација свих оштећених примерака у лабораторији Народне библиотеке Србије.

Старе и ретке књиге пожаревачке Библиотеке су као покретно културно добро унете у електронски регистар културних добара Републике Србије и представљају национално и културно благо Србије, које је колективно памћење идентитета и суштине сваког народа.

Р. Н.

Share.

Comments are closed.

Skip to content