Голубац и тврђава имали су бурну историју. Током средњег века, водиле су се многе битке , нарочито између Османског царства и краљевине Угарске. Године 1867. турска посада је напустила Голубачки град, који је предат српском кнезу Михаилу Обреновићу.
У књизи „Живот у средњовековном селу“ аутори износе живу и уверљиву слику живота сељака у средњем веку комбинујући најновија археолошка открића и документе из тога доба. У комлексу Голубачке тврђаве викендом посетиоци тврђаве имају прилику да виде и осете атмосферу тадашњег живота у средњовековном селу.
Археолог Жељка Миленковић и сараднице инфо-деска у „Тврђави Голубачки град“ Оља Јенић викендом посетицима тврђаве представљају живот у средњовековном селу.
У средњем веку људи су добро познавали лековито биље и користили га за лечење, јер тада није било класичних апотека ни лекова. Овде око тврђаве регистровано је око 1.500 врста лековитог биља што значи да су људи који су овде живели у средњем веку лечили се и ширили своје знање у познавању лековитог биља. Људи су посматрали животиње шта ће то појести од трава и на основу тога препознавали лековитост појединих биљки, да би у средњем веку на основу постојећих средњовековних медицинских списа, у којима су разни рецепти мелема и напитака који су лечили различите болести, почела је археолог Жељка Миленковић своју причу о лековитим травама са којима се лећили мештани у средњовековном селу
Улога средњовековне видарке која је била добар познавалац биља у то време припала је Ољи Јенић, радници Инфо-деска у „Тврђави Голубачки град“.
-Тадашњи мештани нису имали негог ширег избора,већ се сами сналазили у околини која је била богата многобројних врста лековитог биља. Овде имамо камилицу која се и данас користи за лечење разних инфекција и упала у домаћинствима. Затим ту је невен, витезови који се рањени враћали видали су ране овом биљком. Лаванда је јако популарна и данас се користи противвесанице, снижење крвног притиска, за освежење просторија и као креме за лице, објашња Оља Јенић.
На посебан начин ово лековито биље сушило се и припремао за даљу употребу
-Мештани су тада користили корен од маслачка који помаже у лечењу свих уринарних проблема и у чишћење организма, затим имамо јестиве гљиве, лисичарку, као најмању гљиву и сушену буковачу са којима се тада у то време мештани хранили. Имамо и посуђа које се користило у припремању и конзумирању хране у то време, ту је врг који је користио нижи сталеж за испијање воде као и земљани крчаг из којег се пила ракија и вода, додала је Оља.
Љ. Настасијевић