ОВАЈ ВРХ ОСВОЈИ САМО ПОЛОВИНА АЛПИНИСТА КОЈИ КРЕНУ ГОРЕ
“Поглед на околне врхове је прелеп, нестваран и тешко описујући. То треба доживети. Иако се по нашем доласку појавио облак, видело се читаво Женевско језеро, Швајцарска и врхови у Аустрији и Италији прекривени снегом.”
Ово су импресије Пожаревљанина Милана Стојановића који је са Бериславом Кучићем из Загреба и Иваном Цигером из Пожаревца био део трочлане експедиције која је 10. августа успешно освојила највиши врх Западне Европе, Француске и самих Аплпа – Монблан на 4.810 метара надморске висине.
Сусрет са Стојановићем, чланом Планинарског клуба „Вукан“ Пожаревац уприличили смо готово месец дана по успону, јер је потоње дане искористио за одмор у кругу породице и летовање у Грчкој, а потом се вратио редовним пословним активностима.
УСПОН ИЗ СНОВА
– За двадесетак дана променио сам тотално различите климе. Стигли смо из правца Словеније, потом сам отишао у Грчку. Ипак, најважније је да сам остварио сопствени дугогодишњи сан, вели Милан од кога смо сазнали појединости везане за освајање овог врха:
– Сам одлазак на ту висину захтева посебну физичку припрему и добру кондицију. Немогуће је отићи на такав врх неприпремљен и без искуства. Што се тиче висине, код планинара могу да се јаве проблеми који се преко 3.000 метара манифестују кроз мучнину и главобољу, што ми захваљујући доброј припреми нисмо осетили. Такође, имали смо адекватну аклиматизацију која прописује боравак и ноћење на одређеној висини, као и узимање бројних витамина. Ваздух је разређен, организму треба више киосеоника, долази до много већег замора, али ми таквих проблема нисмо имали.
У разговору чујемо да се ова планина пење два до три дана, са ноћењем у домовима који су на различитим висинама. Иако се завршни успон ради два дана, Берислав, Ивица и Милан су то учинили за један дан:
– На врх смо кренули око 7 сати и стиги у 16. На врху су били веома повољни временски услови са температуром око нуле, што је права реткост, јер је недељу дана пре било -22. Према речима Француза у дому, имали смо два најлепша дана у сезни. На самом врху смо провели неких пола сата која су нам протекла за трен и које смо искористили за фотографисање, уживање у погледу, да се јавимо кући… Горе су била два планинара која су стигла пре нас. Нису се дуго задржали и у еуфорији коју смо доживели, нисмо сигурни да ли су из Немачке или Аустрије.
ПОСЛЕ ЕУФОРИЈЕ
Уследио је много озбиљнији сегмент, а то је силазак. Он мора да буде максимало безбедан, јер су тренуци након оваквог доживљаја пуни ризика. Планинари се опусте и тада највише греше, што се по некада може завршти кобно.
– На срећу, ми смо то безбедно обавили и већ у 19 сати били у планарском дому. Ви би можда рекли да је то касно, али на Алпима први мрак пада око 21 сат, што говори да смо по дану извели целокупан финални део без проблема и гужве каква може да буде на овом врху, каже нам саговорник истичићи да планина мора да се поштује:
– Код нас планинара постоји флоскула да ли те планина прихвата или не. Ако не иде све по плану, ако се осети долазак невремена, најбоље је одмах сићи до најближе станице. Апропо тога, морам да кажем да је ово мој други одлазак на Монблан и први успон на сам врх. Претходни није био успешан управо због временских прилика које су се за само неколико минута погоршале. Колико сам сазнао, илазност на овај врх је око 50 процената. То значи да половина алпиниста испуни задати циљ, а половина одустане јер услови и сама планина нису за потцењивање. Има и појединих ризичних деоница, поготово снежних пукотина које се током магле или ниских облака једноставно не виде, вели показујући фотографију једне од пукотина, која упркос импресивности делује засташујуће.
Који је највиши врх Европе?
Велики број људи сматра дa je Moнблaн нajвиши врх Eврoпe, што је погрешно. Сa нaдмoрскoм висинoм oд 5.642 метара, то је Зaпaдни Eлбрус, врх угaшeног стрaтoвулкaна Eлбруса нa Кaвкaзу, који прeдстaвљa нajвиши врх Русиje и Eврoпe.
ПОСЕБАН РЕЖИМ
Од саговорника смо посебно желели да сазнамо каква је исхрана оних који освајају овако високе планинске врхове.
– Постоји план исхране који укључује много угљених хидрата пред успон, а то су месо, месне прерађевине, као и високо енергетски слаткиши. Ми са нашим стандардом не можемо да приуштимо оброке који се нуде у успонским домовима, тако да све носимо од куће. На сам дан финалног успона неопходно је узимати што више течности због спречавања висинске болести, треба ослушкивати сопствени организам и правити паузе јер човек из града, поготово ми из низије, не знамо како ће наше тело реаговати на тој висини и условима. То је индивидуална ствар. Свако мора бринути о себи, а било је случајева да врхунски спортисти, максимално припремељени, једноставно одустану, а неки од њих су евакуисани, сазнајемо од Стојановића, који додаје:
– Француске власти су толико пооштриле одлазак на Монблан да уколико немате потврду резервације за боравак у планинарским домовима планинског комплекса, једноставно не можете у воз. Резервације се врше по шест месеци унапред, а ви имате само два дана да одете на планину. Предвидети временску прогнозу и сопствено здравствено стање, то је ствар среће.
На крају сусрета са Миланом није било потребно да питамо која му је животна жеља, јер њу дели стотине хиљада алпиниста широм планете – Хималаји.
– За сада постоји лакша варијанта: планинарско пешачење око највиших врхова Хималаја и то је из моје позиције остварљиво. Самим тим, оваквом шетњом имате потпуни утисак о читавом висинском комплексу. Уз то, у плану су Арарат у Турској, као и Дамаванд, највиши вулкански врх у Ирану, каже Милан Стојановић.
Влада Винкић