„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић трага и проналази занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања, подсећа или упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
„Синђелић“ и Девојачка клетва –25. 9. 1911.
Нишко позориште ,,Синђелић“ извело је у Пожаревцу представу ,,Девојачка клетва“. Био је то комад у три чина са насловном улогом Љубинка Петровића и гостом Светиславом Динуловићем.
Везиров харем на конаку у Нересници – 26. 9. 1821.
Мијат, кнез Звишке кнежевине, јавио је кнезу Милошу у Пожаревац да ће ћехаја, изасланик везиров са 500 Турака приспети на конак у Нересницу. Са њима долази и везиров харем, али се не зна кога дана ће то сугурно бити.
Друга апотека у Пожаревцу – 27. 9. 1881.
У Пожаревцу је, другу по реду апотеку отворио Андрија Марковић. Услед болести радио је само до 1885. године када апотекарски посао преузимају администратори који су ту били до 19. марта 1925. Те године апотеку откупљује Светислав Кузмановић и постаје њен власник. Апотека се једно време налазила у Табачкој чаршији после чега се сели у зграду на Краљевом тргу, данас Тргу ослобођења.
Одлазак боксерског репрезентативца – 28. 9. 2016.
Преминуо је Сретен Мирковић, боксер клубова ,,Млади радник“ из Пожареваца, ,,Смедерево“ из Смедерева и ,,Партизан“ из Београда и боксерски репрезентативац Југославије. Успешну каријеру започео је у клубу ,,Млади радник“ са тренерима Владимиром Станисављевићем и Благојем Вујчићем. Боксовао је 26 година током којих је остварио 480 победа. Последња мечеве имао је 1996. у Горњем Милановцу и Трстенику и оба пута је противнике победио нокаутом. Најзначајнији меч одиграо је 1979. у Келну, на првенству Европе када је освојио сребрну медаљу. Са 36 година, на наговор Слободана и Тадије Качара напустио је аматеризам коме се касније поново вратио. Последњу титулу освојио је 1987. на појединачном Првенству Југославије у Ваљеву. Добитник је сребрне медаље у Келну на Европском првенству 1979, исте године у Пули проглашен је за најбољег спортисту СФРЈ, био је двоструки јуниорски првак Балкана и двоструки победник Југославије. Освајач је две ,,Златне рукавице” и носилац титуле ,,Београдски победник”. Бројне награде освајио је на боксерским теренима у браничевском округу.
З. Стокић