Берба грожђа представља врхунац годишњег рада у винограду. Одабир правог момента за бербу битан је скоро колико и квалитет грожђа.
Грожђе намењено производњи вина бере се у фази тзв. технолошке зрелости односно када постоји најбољи однос шећера и укупних киселина. Берба винског грожђа обавља се по лепом и сувом времену у једном наврату, при чему се свака сорта бере посебно. Бербу треба обавити при температури од 20 до 25°C. На вишим температурама треба водити рачуна да не дође до прегрејавања грожђа у кљуку или у амбалажи, јер се то може неповољно одразити на ток ферментације и на квалитет будућег вина.
Бербу је најбоље започети ујутру када престане роса. Ако су сувише високе температуре бербу треба прекинути око поднева и наставити после подне. По мразу грожђе не треба брати сем ако се оно намерно оставља да га захвати мраз да би дошло до повећања концентрације шећера. У убраном грожђу присуство лишћа и других нечистоћа треба да буде сведено на минимум. Приликом бербе избегава се труло грожђе јер оно утиче на погоршање квалитета вина. Беру се сви гроздови, осим у ситуацијама када је у питању производња специјалних вина. Тада се обавља пробирна берба. У тим случајевима беру се само здрави и зрели гроздови, само презрели гроздови или само гроздови чије су бобице нападнуте плеснима. Код нас се берба винског грожђа углавном обавља ручно.
Берба стоног грожђа се, за разлику од винског, бере у више наврата. Код стоног грожђа потребно је обавити пробирну бербу. Берба се обавља ручно, бирају се само гроздови који су уједначени и довољно зрели, правилно развијени, привлачног изледа у укуса. Приликом бербе гроздови се придржавају за петељке да би се сачувао пепељак. Убрани гроздови се одлажу у плитку амбалажу у коју се слажу у једном реду без слободног простора. Амбалажа би требало да буде обложена лишћем или хартијом да не би дошло до механичког оштећења. Берба се обавља маказама тупих врхова, a одстрањују се оштећене, натруле, ситне и недовољно зреле бобице. Очишћено стоно грожђе класира се према нашим стандардима у екстра, прву и другу класу у зависности од крупноће грозда и крупноће бобица.
Милена Зафировић, дипл. инж. у ПССС Пожаревац