ВЛАШКИ ГОВОР СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ – ПРЕНОС ЗНАЊА И ИСКУСТВА
Изборни предмет „Влашки говор са елементима националне културе“ у основним школама постоји скоро целу деценију. Иако на почетку „само“ жеља и идеја, чак до прошле године и без стандардизованог језика, после дугих и великих напора, данас говоримо о школском предмету са дефинисаним наставним планом, програмом, уџбеницима, радним свескама и, што је најбитније, све бројнијим предавачима и ђацима.
Посебан комплимент овом достигнућу јесте интересовање како влашке омладине, тако и њихових невлашких другара и другарица. То је више од констатовања успешно остварене жеље и идеје… На делу је идеална слика интеркултуралности, настала спонтано, из осећаја потребе за јединством различитости…
Поменуто постигнуће део је агенде Националног савета влашке националне мањине у Србији, удружења и појединаца који нису одступали. Тако је било на почетку, тако је остало и данас. Влашки језик је стандардизован, изборни предмет у основним школама Источне Србије добро утемељен, али се од учења, усавршавања и увођења новина и даље не одустаје.
Међу таквим примерима је редовно организовање семинара за предаваче предмета „Влашки говор са елементима националне културе“. Последњи у том низу одржан је крајем новембра у кучевачком селу Волуји, под називом „Влашки говор са елементима националне културе – пренос знања и искуства“.
РЕЧ УЧЕСНИКА СЕМИНАРА
Маријана Репеђић, учитељица у Бору
– Радим као учитељица у Бору последњих шест година. „Влашки говор са елементима националне културе“ предајем од ове године. Група нам је одобрена 19. октобра, тако да немам велико искуство. Баш зато ми је значајан овај семинар. Знам влашки језик од малена, живела сам у таквом крају. Међутим, за тај предмет нема пуно расположивог материјала и идеја, посебно не на интернету, као што има за друге предмете. Отуда, све што сам данас чула много ми значи и директно је примењиво.
– Већина деце којој предајем је имала контакт са влашким језиком, неко у породици говори или разумеју, али не знају све речи и слично. Има и деце која нису влашког порекла, али желе да уче влашки јер је крај у коме живе претежно влашки, па им је то пробудило интересовање.
– Предајем у две групе, нижим разредима, где је 28 ђака, и вишим разредима од осморо ученика. Све су то деца која су се сама определила, тако да није тешко радити, мада је старије увек теже анимирати. У томе ће ми помоћи предлози, искуства и идеје које сам чула на семинару, посебно учење кроз видео игрице.
Наташа Јовановић, учитељица у Доњем Милановцу
– Од ове школске године почела сам да предајем „Влашки говор са елементима националне културе“. Семинар је превазишао моја очекивања. Пуно сам корисних информација чула, посебно идеја о томе како квалитетније анимирати децу и учинити да уче са мање напора, уз игру. Нарочито ми се свиђа идеја о начину организације радионица са децом.
– Предајем узрасту од петог до осмог разреда. Неки од њих имају предзнање влашког, али има и почетника. Има и ђака који немају влашко порекло, али желе да уче влашки. Сви су врло заинтересовани. У реализацији наставе нам много значи то што сада имамо уџбенике, радне свеске, као и могућност да похађамо овакве семинаре.
Организатор семинара је Националног савета влашке националне мањине испред којег су присуствовали председник Савета Новица Јаношевић, председник Извршног одбора Савета Радиша Драгојевић, потпредседник Савета Милетић Михајловић, председница одбора Националног савета за образовање Ивана Гицић. Домаћин окупљања била је директорка ОШ „Слободан Јовић“ из Волује Душица Јаношевић.
Полазници су нови предавачи влашког из Кучева, Мајданпека, Бора, Зајечара и Неготина. Са њима су искуства поделиле Розица Драгојловић, мр Даниела Пејчић, која је од скоро и просветни саветник, и Нешица Пауновић, све три, са великим искуством у настави влашког, али и директне учеснице у процесу стандардизације језика, припреме и израде уџбеника и осмишљавања наставе.
Несебично су поделиле идеја и предлоге већ опробане у практичној настави, инсистирајући на мотивацији и максималном анимирању ђака кроз разне игре, радионице, цртане филмове, видео игрице, конверзацију…
У завршници, сви учесници добили су наставни материјал, уџбенике, радне свеске, као и сертификате. Међутим, њихов је општи утисак да су добили много више од тога, а то су конкретна, креативна, ефектна и ефикасна решења која ће деци битно олакшати усвајање знања.
– Играјте се са децом. Тако најбоље уче, нагласила је више пута предавач Розица Драгојловић.
– Сви полазници семинара показали су велико интересовање за све што смо желеле да им пренесемо. Активно су учествовали у раду. Очекују од нас помоћ, на што смо спремне. Обезбеђени су им и наставни планови, програми и приручници, који су припремљени на четири дијалекта, тако да ће свако моћи да користи одговарајући. На располагању смо за помоћ и надаље и у приправности за овакве семинаре, јер се такав вид размене искустава, недоумица, могућих решења.., показао као врло значајан, истакла је по окончању семинара Розица Драгојловић.
Просветни саветник, учитељица и предавач на овом семинару мр Даниела Пејчић нагласила је да предмет „Влашки говор са елементима националне културе“ може да предаје само онај ко то заиста осећа и воли.
И заиста, када се сагледају године уназад, за његово утемељење је недвосмислено најзаслужнија била и остала љубав према пореклу, традицији и вредностима сабраним у влашком идентитету.
ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ ЈЕЗИК
ВУОРБА ВЛАХОЛОР КУ ЕЛЕМЕНТУРИЉИ ДЙ КУЛТУРĂ – СТРАДУСУ ЛУ АјА Ш́Е АМ ЙНВАЦАТ ШЙ Ш́Е ШЋИМ
Ж́укацйвă ку копији, аша мăјбиње йнвацă
Предмјету дй аљес „Вуорба влахилор ку елемјентуриљи дй културă“ йн шкуаље јиастă вро дзăаш́е ањ. Макăрă дйкă ла йнш́епут „нума“ дуор шй идеје, тома пйнă ан шй фйрдă стандардизацйје лу љимбă, дупă марје шй лунг лукру, астăдз вуорбим дй предмјет ла шкуалă ку дефинисйт план дй йнвацамйнт, програму, кăрц, кăрц дй лукрат шй, ш́е је мйјкуфајдă, туот мај мулц йнвацаторј шй школарј.
Марје комплимјент лу аста ш́е је лукрат је интерјесу кум лу ћињеришу влахилор, аша шй лу алуор другарј карје нус Влахи. Аја је мај мулт дйкйт констатацйјă лу аж́унс пйнă ла дуор шй идеје… Сă вијађе сљика лу мулће културј, каре је факурă њипреш́епут, дйн тро тријабă дă барбарјала лу мулће фијалурј…
АĂЈА КАРЈЕ А ФУОСТ ЛА СЕМИНАРЈ СПУН
Маријана Репеђић, оћиталуајка дйн Буор
– Јо мис оћиталуајка йн Буор ај шасă ањ дйпрăурмă. „Вуорба влахилор ку елемјентурљи дй културă“ прă копиј йнвăц дйн аăста ан. Група мја дато 19. брумарју, шй нам мултă шћијарје дйн аја. Прйнту аја бун је ш́е ам вењит ла аста семинарј. Шћиу љимба влахилор дй микă, ам трајит йн ала крај. Нума, дй аста предмјет нује мулт матријал прă јинтернет, ка кум јиастă дй аљелалће предмјетурј. Аја ш́е ам аудзйт аиш́а мулт је бун шй сй пуаће аша лукра.
– Мулц копиј прă карје йнвăц са йнтйњит ку љимба влахилор, вруњи йн касă ворбăск ор йнцаљег, нума ну шћиу баш туаће вуарбиљи. Јиастă шй копиј ку пољикра влахилор шй ау вуоје сй йнвјацă аста љимба кй крају йн карје йс је крају влахилор шй йс јинтерсйц прйнту аја.
– Йнвăц дуава групур, йн разурљи аље миш́, унђе йс 28 дй школарј, а йн разурљи дйла разу ал ш́инш́иља пйн ла ал оптља јиастă уопт школарј. Ашћа копиј сйнгурј а аљес аја шй нује гријау сй сă лукре, нумă прă ај мај батрйњ кйтă је мăј гријау мотивисй. Акума о сй аж́уће предлогурљи шй шћијарја дй ла аста семинарј, мйкусамă йнвацату прйстă видеож́укамйнту.
Наташа Јовановић, оћиталуајка дйн Милановйац
– Дй ла аста ану дй йнвацат мам апукат сй йнвăц копији „Ворба влахилор ку елемјентурљи дй културă“. Семинарју мја аж́утат мај мулт дйкăт ш́е ам ашћетат. Мулће информăцијурј ам удзйт, мйкусама идејурј кум мăјбун сй сă анимирјаскă копији шй сй йнвјацă фйрдă греотаће, ж́укйнд. Мулт ми драг кум сă лукрă ку копији прйн радиониц.
– Йнвăц копиј дйла аш́инш́иља пйн ла аоптуља ан. Вруњи шћију љимба, дар вруњи ну баш. Јиастă копиј карје нус ку пољикра влахилор нума ау вуоје сй йнвјацă љимба влахилор. Туоц йс јинтересујиц. Йн йнвацату мулт мја аж́утă ш́е авјем кăрц, кăрцйљи дй лукрарје, ка шй пућијарја сй фим ла семинарурј ка кум је аăста.
Аста ш́е је факут је о парће дй стратегије лу Савјету Влахилор йн Сйрбије, ймпреонăрј шй кйћеуњи карје ну а одрйкњит. Аша а фуост ла йнш́епут, аша а уђит шй астăдз. Љимба влахилор је стандардизујитă, предмјету дй аљес йн шкуаље йн Сйрбије ла Расарит је бун фундарит, ама дй йнвацат, дойнвацамйнт, йнојит шй даиш́ наинће ну се одрйкњиашће.
Примјеру дй аста је йнтотдйуна организујиће семинарурј дй йнвацаторј дă предмјету „Вуорба влахилор ку елемјентуриљи дй културă“. Алдйпраурмă дйн туоц а фуост ла кйпатйњи лу ж́ерај йн сату кућеви Волуја, ку нумиљи „Вуорба влахолор ку елементуриљи дй културă – страдусу лу аја ш́е ам йнвацат шй ш́е шћим“.
Организатуору је Савјету Влахилор йнаинћа лу карје а фуост пресједњику лу Савјет Новица Јаношевић, пресједњику лу Одбуору дй реализујит лу Савјет Радиша Драгојевић, вицепресједњику лу Савјет Милетић Михајловић, пресједњица лу Одбуору дй йнвацамйнт лу Савјет Ивана Гицић. Туоц са астрйнс йн шкуала „Слободан Јовић“ йн Волуја дар ја ашћептат директорка лу шкуалă Душица Јаношевић.
Парћинарји йс нуој йнвацаторј лу љимба влахилор дйн Кућива, Мајдан, Буор, Зăјиш́ерј шй Њигоћин. Ку јеј аја ш́е шћиу а ймпарцйт Розица Драгојловић, мр Даниела Пејчић, карје је дй дйкурйнд шй савјетник дй йнвацамйнт, шй Нешица Пауновић, туаће три, ку марје шћирје йн йнвацамйнту влахилор, ама шй уњиљи карје а лукрат йн процјесу лу стандардизацйје лу лјимбă, ла спримиту шй слрису лу кăрц шй йнојиту лу йнвацамйнт.
Фйрдă опрјалă а ймпарцйт алуор идеј шй аја ш́е шћиу шй а пробит йн йнвацамйнт, а спус кйт је ку врјад мотивацйја шй мај марје анимацйје лу копиј прйн ж́уакă, радиониц, филмурј цйртаиће, видео ж́укат, вуорбинд…
Ла кйпатйњ, туоц парћинари а кйпатат материјал дй лукру, кăрц, кăрц дй лукрат, ка шй сертификатурј. Ама, алуор сймцалă је кă а кйпатат мај мулт дйкйт аја, дар аја је адйнс, фијарњикă, спуорњикă рјешăње карје о сй аж́уће лу копиј мај љесњик сă йнвијацă.
– Туоц карје а фуост ла семинарј а авут мултă вуоје сй аскулће туот ш́е ној ам авут сй љи спуњем. А лукрат ку ној. Ашћатă дйла ној сй љи аж́утăм, дар шй ној њисам дй аја спримиће. Йс спримиће планурљи шй програмурљи дй йнвацат ка шй кăрцйљи прă туаће патру дијалектурј, шй туоц пуот сй сă аскулће ку аља каре љи трйабује. Њисăм аш́ија дй јеј ка шй дă аиш́ йнаинће шй њисăм спримиће дй семинарурј ка кум је аăстă, кă рăзмењала лу шћијарје са аратат бунă, а спус Розица Драгојловић кйнд са сврйшйт семинарју.
Савјетњику дй просвјетă, оћиталуајка шй ворбатуорју ла аăста семинарј мр Даниела Пејчић мйјкусама спуње кй предмјету „Ворба влахилор ку елемјентруљи дй културă“ пуаће сй йнвацă копији нума аăла карје дй аја арје драг.
Шй, кйнд катăм йн ањи прă урмă, лу алуј йнфундарје мйјмарје датуарје авјем лу вуоја шй драгуста дй пољикрă, традицйје шй туаће богацйјиљи йн идентитјету влахилор.
А. М.
А. М.