У Галерији савремене уметности у току је изложба фотографија из збирки Народног музеја Пожаревац под називом „За сећање од…“ аутора музејског саветника етнолога Данице Ђокић. Одабране фотографије са поставке потичу из ризница архива породица Јеличић, Миладиновић, Павловић, Димитријевић и других, доспеле су у Народни музеј као сведочанства о властитој историји, личним сећањима и успоменама.
-Пред нама су фотографије пожаревачких породица које на неки начин показују историју Пожаревца од краја 19. века до 30-тих година 20. века. Оне прате промене визуелног идентитета града односно његових грађана и сведоче о историји грађанског живота у Пожаревцу. Осим што имају документарну вредност, фотографије имају и уметничку вредност – одражавају стил епохе у којој су настале који се препознаје према појединим визуелним карактеристикама као што су: детаљ, облик, контраст, мотив, композиција, покрет, приметила је Марина Радосављевић, виши кустос Народног музеја.
Више о самој изложби говорила је аутор изложбе Даница Ђокић истичући битне моменте у развоју фотографије у Србији и Пожаревцу.
-Фотографија је као нови проналазак званично промовисана на седници Академије наука у Паризу 1839. године, што је привукло пажњу и српске јавности. Већ 40-тих година 19. века у Србију долазе дагероиписти из Европе. Од њих су занат учили Анастас Јовановић, први српски фотограф и Пожаревљанин поп Милија Марковић, иконописац. Када је усавршен поступак добијања више копија једне слике, почиње да развија фотографски занат када фотографи иду из града у град задржавајући се по петнаестак дана у сваком. Седамдесетих и осамдесетих година 19. века у Пожаревац долазе фотографи који се задржавају и по неколико година, као што су Франц Баубин, Франц Падовић и Јован Влаовић или Влаховић, при чему се Влаовић задржао најдуже, од 1877. до 1887 године. Први стални фотографи били су Димитрије Мита Димитријевић и Душан Живојиновић Шапчанин. Димитријевић је отворио салон око 1891. године, а Живојиновић 1893. Њихови достојни наследници, у првој половини 20. века су Драгомир Драга Павловић, Михајло Симић и Градимир Вуловић.
Етнолог Даница Ђокић објавила је преко 70 стручних чланака у часописима у Србији и ван ње, приредила је више тематских изложби и каталога, а од ауторских издања издваја се „Занати у Пожаревцу крајем 19. и почетком 20. века“. За собом има и пет документарних етнолошких филмова
Изложба траје до 21. децембра, улаз је слободан.