План и програм рада и уџбеници словеначког језика, намењени странцима, исти су у Словенији и Србији. У Словенији се програм реализује кроз Центар за словеначки као страни језик, формиран по европским стандардима. У другим земљама, у којима живе Словенци, постоје бесплатне школе језика, што је случај и у Србији.
Значајна предност је то што и полазници школе словеначког језика у Србији, могу да полажу испит на основном нивоу и добију сертификат о знању језика. До прошле године, то је било могуће само у Словенији, али је због инетресовања сада могуће и у другим градовима, укључујући и Београд.
НА ЧАСУ СЛОВЕНАЧКОГ
У Источној Србији, Словенци су најбројнији у Костолцу и Пожаревцу. Такође, у Костолцу је седиште Огранка Друштва Словенаца “Сава” из Београда, тако да је ту лоцирана и бесплатна школа. Посетили смо један од часова на почетку школске 2023/4, а сада и један од последњих у 2023. години.
Време је за сумирање резултата. Прво полугодиште. И те среде, у костолачкој Библиотеци, смењују се две групе, почетници и напреднији полазници. Бројна нова лица, посебно млађих генерација. Помно прате сваку реч учитељице Татјане Буквич. Активно учествују, повремено питају за додатна појашњења, на која учитељица детаљно одговара. На крају часа, пажљиво бележе домаћи задатак, без трунке ђачког негодовања, иако је домаћи прилично обиман.
Учитељица Буквич часове словеначког језика у Србији држи четрнаест година. У Костолцу је пуну деценију. Предаје и у Београду, Нишу и Смедереву. Све школе, које су за полазнике бесплатне, организоване су под покровитељством Републике Словеније, у сарадњи са Националним саветом Словенаца у Србији и Друштвом Словенаца „Сава“ Београд.
СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ
Бројни полазници учитељице Буквич, о њој и целокупној настави, имају само речи хвале. Иако са сетом, јер ће своју учитељицу, на пролеће Нове 2024. године, испратити у пензију. Свакако, бесплатна школа словеначког језика се наставља.
– Сви полазници су изузетни. Труде се. На часове и долазе вођени личном мотивацијом, тако да отуда и њихово залагање у савладавању језика. Бројни су некадашњи полазници који су успешно искористили стечено знање словеначког језика и у Словенији, каже учитељица и додаје:
– У Костолцу, посматрано од почетка школе словеначког, број полазника је растао. Почело се са једном групом, које су прерасле у две. Временом се прочуло за школу. Томе је доста допринело и писање у локалним медијима.
– Од почетка школе, гледајући градове у којима предајем, имам око 200 до 220 ученика. Међутим, видна промена је у томе да је све више младих, док је на почетку било супротно. Реч је о потомцима код којих се буди интересовање за пореклом и жеља да ту нит ојачају. Међутим, има и оних који се инетресују за школовање или имају неке пословне интересе и желе да уче језик. Ми их све радо примамо, јер нам је драго што постоји такво интересовање.
ПРВИ ПУТ НА СЛАВИ
– Свуда полазници су јако пријатни. Воле да уче. Занимљиво им је да слушају о култури, празницима, обичајима, актуелностима у Словенији, истиче учитељица Татјана Буквич, присећајући се свог првог искуства на српској слави:
– Свакако, реч је о узајамном учењу. Мени су занимљиви обичаји у Србији, којих код нас нема. Требало ми је времена да бар неке од њих упознам. Рецимо, у Словенији немамо славу. Мени је тај празник био непознат, као и обичај како би требало да се понашам, шта да донесем. Када сам први пут позвана у госте, отишла сам потпуно неприпремљена, због чега ми је било непријатно. То ми је била велика школа да би требало унапред да се информишем.
А. М.