ГОВОРИ СРПСKИ ДА ТЕ НЕ РАЗУМЕМ
Глуве особе у Србији, у већини случајева немоћне су у остваривању сопствених права и невидљиве од стране државног апарата. Истовремено, не остварују право на новчану накнаду за телесно оштећење, што није случај у државама у нашем окружењу.
У Хрватској на пример, особе са оштећењем слуха месечно примају више од 400 евра, а бенефиције имају и грађани Северне Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, које иначе нису чланице Европске уније. О погодностима које особама са инвалидитетом, у овом случају глувима, нуде Француска или Немачка, да и не говоримо.
Под телесним оштећењем подразумева се губитак, битније оштећење или знатнија онеспособљеност појединих органа или делова тела људи, што отежава нормалну активност организама и изискује веће напоре у остваривању животних потреба.
Право на новчану накнаду за телесно оштећење стиче се уколико је исто проузроковано на раду или професионалном болешћу, а које износи најмање 30, а највише 100 процената.
Године 2018, глуви у Србији организовали су протесте, а циљ је био остварити право на инвалиднинину, управо као и грађани у региону.
-Свуда особе са оштећеним слухом имају нека права, само их у Србији не остварују, наглашава председница Међуопштинске организације глувих и наглувих у Пожаревцу Златица Тодоровић.
ПОМАК СА „МРТВЕ ТАЧКЕ“
Након организованих протеста 2018, држава је обећала да ће формирати Kомисију за утврђивање ситуације, међутим успедио је период короне, тако да је целокупан процес био успорен.
Са мртве тачке, објашњава секретар МОГН Владан Бошковић, кренуло се тек у августу ове године.
– Достављен нам је допис Савеза глувих и наглувих Србије да је у сарадњи са надлежним министарством донета одлука о формирању Kомисије и измени Правилника о телесном оштећењу. У току је процес прикупљања неопходне документације, одлазак чланова код лекара, различита снимања, након чега кандидат излази пред чланове комисије. Нажалост, комисија се не састаје баш толико често. На пример, од септембра, од када је започет овај поступак, само једна наша чланица била је на комисији и још увек није добила решење о томе да ли остварује право на накнаду или не. Не знамо који ће тачно одговор бити, али, према неким нашим сазнањима, у појединим градовима у Србији, чланови организација са којима сарађујемо одбијени су, иако су стопостотног оштећеног слуха, наглашава Бошковић.
Kвалитетни слушни апарати прескупи
У највећем броју случајева, особе са оштећењем слуха, приморане су да набаве квалитетније и скупље слушне апарате, који коштају чак и до 1000 евра. Држава нажалост за њихову куповину издваја средства у износу до 300 евра.
Ова инвестиција углавном је скупа за ову популацију становништва, тако да се они, приликом куповине слушног апарата, често одлучују за јефтинију варијанту.
БЕЗ ИKАKВЕ НОВЧАНЕ НАKНАДЕ
Изменом Правилника о утврђивању телесних оштећења главни задатак јесте побољшање статуса особа са инвалидитетом и остваривање појединих субвенција које им до сада нису биле доступне.
У нашем случају, у оквиру предметног Правилника допуњен је члан који се односи на „чуло слуха и вестибуларни апарат“. Утврђен је виши степен телесног оштећења, од 80 до 90 одсто за обострано тешко оштећење слуха преко 90 процената по ФС са поремећајем говора.
Новим допунама Правилника, степен телесног оштећења за глува лица са тешким обостраним оштећењем слуха и поремећајем говора, са досадашњих 70 одсто, повећан је на 80 до 90 процената, што им омогућава да остваре неке од повластица које им до сада нису биле доступне, између осталог ослобођење од плаћања накнаде за путарину, плаћања пореза за употребу једног моторног возилa и друго.
– Поставља се питање како је могуће да у земљама у региону, чак и о онима које нису у Европској унији, глуви добијају одређена средства, док су у Србији можда и једина популација особа са инвалидитетом која не прима никакву новчану накнаду. Може се полемисати о томе да ли је она њима потребна, или није, међутим њима лично нејасно је то како је накнада одобрена у земљама у региону, а у Србији није, каже Бошковић.
М. П.