„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник  наше Редакције Зоран Стокић трага и проналази занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања,  подсећа или  упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.

Основано Друштво железничара  – 22. јануар 1948.

У приземљу некадашњег хотела ,,Српски краљ“, на углу улица Кнез Милошев венац и Делиградска формирано је железничко Културно-уметничко друштво ,,Светозар Марковић“. КУД је организовао концерте за потребе железничара и града и гостовања својих чланова по Србији и ондашњој Југославији. Друштво су чинили углавном радници железнице, а јула 1954.  припаја се КУД-у „Божидар Димитријевић Козица“ коме се се придружила сва културно – уметничка друштва у Пожаревцу.  

Одлазак епископа Митрофана Рајића     24. јануар 1930.

 У Пожаревцу је умро епископ браничевске епархије Митрофан (Рајић) који је на ту дужност изабран 30. августа 1921, а хиротонисан  29. јануара 1922. у Саборној цркви у Београду. Рођен је 8. децембра 1873. у Будимпешти. Истакао се на уређењу црквеног живота у епархији и помагању богомољачког покрета. Уредио је ,,Шематизам српске православне патријаршије“ по подацима и издао ,,Јеврејски молитвослов“. Сахрањен је у дворишту Саборне цркве у Пожаревцу.

Пуслојић у Пожаревцу26. јануар 1993.

У малој сали Дома културе у Пожаревцу, одржано је књижевно вече посвећено новој збирци песника Адама Пуслојића под називом ,,Песме из сенке“. Поред песника, гости на овом сусрету били су и књижевни критичари Мома Димић и Срба Игњатовић. Адам Пуслојић, песник, преводилац и академик пажњу на себе скренуо је својом првом збирком песама објављеном 1967. године.

Почетак рада Читалишта27. јануар 1847.

 Свечано је на Дан Светог Саве отворено пожаревачко Читалиште. Тада није имало статус државне институције те се издржавало од ретких новчаних прилога општине, бесплатног смештаја у општинској згради и скромних поклона у књигама, часописима, чланарине својих чланова, организовања балова и забава… Од 1869. започиње рад под називом Читаоница која је често мењала место смештаја и име, а у септембру 1972. Пресељава се у део Градског здања у коме се некада налазила пошта.

Припремио: З. Стокић

Share.

Comments are closed.

Skip to content