„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић трага и проналази занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања, подсећа или упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Основано Друштво железничара – 22. јануар 1948.
У приземљу некадашњег хотела ,,Српски краљ“, на углу улица Кнез Милошев венац и Делиградска формирано је железничко Културно-уметничко друштво ,,Светозар Марковић“. КУД је организовао концерте за потребе железничара и града и гостовања својих чланова по Србији и ондашњој Југославији. Друштво су чинили углавном радници железнице, а јула 1954. припаја се КУД-у „Божидар Димитријевић Козица“ коме се се придружила сва културно – уметничка друштва у Пожаревцу.
Одлазак епископа Митрофана Рајића – 24. јануар 1930.
У Пожаревцу је умро епископ браничевске епархије Митрофан (Рајић) који је на ту дужност изабран 30. августа 1921, а хиротонисан 29. јануара 1922. у Саборној цркви у Београду. Рођен је 8. децембра 1873. у Будимпешти. Истакао се на уређењу црквеног живота у епархији и помагању богомољачког покрета. Уредио је ,,Шематизам српске православне патријаршије“ по подацима и издао ,,Јеврејски молитвослов“. Сахрањен је у дворишту Саборне цркве у Пожаревцу.
Пуслојић у Пожаревцу – 26. јануар 1993.
У малој сали Дома културе у Пожаревцу, одржано је књижевно вече посвећено новој збирци песника Адама Пуслојића под називом ,,Песме из сенке“. Поред песника, гости на овом сусрету били су и књижевни критичари Мома Димић и Срба Игњатовић. Адам Пуслојић, песник, преводилац и академик пажњу на себе скренуо је својом првом збирком песама објављеном 1967. године.
Почетак рада Читалишта – 27. јануар 1847.
Свечано је на Дан Светог Саве отворено пожаревачко Читалиште. Тада није имало статус државне институције те се издржавало од ретких новчаних прилога општине, бесплатног смештаја у општинској згради и скромних поклона у књигама, часописима, чланарине својих чланова, организовања балова и забава… Од 1869. започиње рад под називом Читаоница која је често мењала место смештаја и име, а у септембру 1972. Пресељава се у део Градског здања у коме се некада налазила пошта.
Припремио: З. Стокић