Дељење правде важан је део сваког спорта. Сведоци смо да, нарочито у фудбалу, поједине судије стичу статус правих звезда на терену попут легендарног Колине, или данашњих Сајмона Марсиниака, Даниелеа Орсата или Клемента Турпина. Сви они, упоредо са својом спортском каријером имају и своје занимање, а ових дана сањајући да се једног дана придружи овом друштву напредује и један физичар из ГФЛ Пожаревац.
Марко Миленковић, фудбалски судија и још увек активни фудбалер из Костолца бележи сјајне резултате и оцене судијске организације. Сви га оцењују као изузетно перспективног делиоца фудбалске правде и на лето се очекује његова „прекоманда” на терене Међуопштинске фудбалске лиге.
Оно што је посебна занимљивост везана за овог ученика четвртог разреда средње Техничке школе са домом ученика „Никола Тесла” у Костолцу је да и у њој бриљира. Наиме, Марко Миленковић је, уз свог ментора професора Лазара Станића, освојио прво место на недавно одржаном Општинском такмичењу из физике за ученике средњих школа. Овом победом пласирао се на Окружно такмичење које се одржава средином марта.
Да овај резултат није случајност говори и податак да је и претходне две године такође био редовни учесник такмичења из физике, а борио се и за звање најбољег у такмичењу из књижевности.
Узевши у обзир да се поред ове сјајне биографије намеће питање како успева да усклади школске са судијским обавезама, Марко има једноставно објашњење.
– Добра организација времена је рецепт за све тако да немам проблема око тога. Додатна олакшица је и то што се утакмице углавном играју викендом па ми се не поклапа са часовима у школи, казао је Миленковић.
Поред сјајних резултата у једној од најважнијих природних наука, приметно је и да му је врсно познавање књижевности свакако плус у сналажењу под притиском на зеленом терену. Иако млад, овај ученик са судијском пиштаљком је ауторитет међу играчима јер успева, уколико има потребе, да брзо и лако објасни своју одлуку капитену или тренеру. Каже, кроз осмех, и да му неки елементи физике итекако помаже у послу фудбалског судије.
– Можда тај 3. Њутнов закон (закон акције и реакције) где у складу са дешавањима на терену пиштаљка, картони и заставица чекају спремни да одреагују, одговара Миленковић додавши да се труди да му свака одлука буде исправна и неупитна попут закона гравитације.
По природи вредан и скроман, циљеви које је поставио испред себе ипак указују да је „гладан” успеха на свим пољима и да „нишани” највише домете. Када је судијска каријера у питању, Марко жели да достигне успехе домаћег делиоца правде Срђана Јовановића, али и да једног дана стекне поштовање које у фудбалу ужива Данијеле Орсато, који му је и узор у судијском послу.
Иако је велики пут пред њиме, није немогуће да ће текст који читате у будућности бити познат као први који је посвећен једном од најбољих светских фудбалских судија… или физичара.
Можда и обоје, видећемо.
С.С.