Услед дужег кишног периода у протеклих десет дана стварају се услови за појаву првих симптома пламењаче на лишћу. Toме доприносе и спољне температуре у интервалу од 10-25 степени. Болест захвата како лишће тако и стабло, и бобице на младим кртолама које су најосетљивије.
Пеге на лишћу су овалне, тамније боје које у периоду инкубације прелазе у жуту после чега ткиво у оквиру пега некротира и суши се. Тамније пеге на лишћу, услед изумирања ткива, са наличја листа оивичена су беличастом мицелијом са кондиофорама и конидијама. Знак да је баш у питању Phytophthora infestans јесте беличасти ореол око некротираног ткива што је карактеристично за ово гљивично обољење кромпира.
Повољни услови спољне средине за развој Phytophthora infestans-а, су нарочито она на којима је кромпириште, уколико су заклоњена, непроветрена, где се роса односно влага дуже задржава, уз шуму или у близини реке и потока. Карактеристичан мирис плесни, који се шири пољем, такође је један од индиција да је у питању проузроковач пламењаче кромпира.
Неке од мера заштите су: садња отпорних сорти кромпира, коришћење здравих и неоштећених кртола без сиптома пламењаче и на крају неизоставна хемијска заштита. Неки од фунгицида за сигурну и поуздану заштиту од P. infestansа су на бази цимоксанила, азокстробина + дифеноконазола, пропамокарб хидрохлорида + флуопиколида.
Третмане треба поновити у интервалу од седам дана, ако је влажно време праћено кишом.
Милош Радовановић, дипл.инг. заштите биља у ПССС Пожаревац