Жагубица је и ове године на 19. сабору „Врела Хомоља“ добродошлицом дочекала бројне госте на јединственој манифестацији привредног, туристичког, културног и гастрономског карактера, која негује традиционалну нематеријалну баштину хомољског краја. Ова манифестација окупља врсне мајсторе кулинарства, народне радиности и чуваре културног наслеђа.
Отварајући овогодишњи Сабор, председница Скупштине општине Жагубица Оливера Пауљескић је истакла да је саборовање у Жагубици постало јединствено и препознатљиво у целој Србији, као културни и туристички бренд Хомоља и Србије.
-Сабор „Врела Хомоља“ је најзначајнија и највећа културна, туристичка, привредна и спортска манифестација у општини Жагубица. Усмерена је на постизање бољих укупних промотивних ефеката у функцији бољег коришћења потенцијала за анимирање, развој и презентацију културно – уметничког аматеризма, изворног народног ставралаштва, односно нематеријалног културног наслеђа Хомоља и Србије, привлачење потенцијалних инвеститора и ширење културне и туристичке сарадње. Одрживост Сабора се огледа у дугорочној промоцији и афирмацији културних, социолошких, обичајних и других вредности хомољског краја, казала је Пауљескић.
Циљеви Сабора су: презентовање, очување, оживљавање, неговање и заштита изворног музичког наслеђа Србије, представљање аутентичног културног стваралаштва у општини Жагубица и допринос његовом подизању на виши ниво, очување старих народних ношњи и ручних радова, као и подстицање интересовања за традиционалне занате и уметничка валоризација природних лепота Хомоља. Такође, очување и неговање традиционалне српске кухиње и народног стваралаштва у функцији обогаћивања туристичке понуде, подизање на виши ниво културе становања и живљења на селу, развој и промоција локалних производа и сеоских вредности.
Кроз песму и игру, припрему хране, израду предмета и сувенира на традиционалан начин, путем већ заборављених заната, Сабор чува колоритну баштину овог краја.
-Овом манифестацијом једном од најпознатијих и највећих у региону, представљамо спој традиције и културе свог становништва уз богату понуду здраве хране. Она је попримила и међународни карактер, јер имамо госте из Бугарске, Румуније, Мађарске, Норвешке… Циљ Сабора је очување идентитета разноврсности културе исконских вредности и приказивање изузетно богатог колорита нематеријалне баштине. На штандовима имамо стотинак излагача са ручним радовима, 23 екипе које се такмиче у припреми традиционалних специјалитета на лицу места, 12 излагача који су донели већ припремљену храну, 11 удружења жена и око хиљаду учесника у културно – уметничком програму. У оквиру Сабора организован је и „Гастро караван“ у коме учествује десетак удружења кувара аматера из Кикинде, Новог Бечеја, Сенте, Зрењанина, Бољевца, Лопара из Републике Српске… Ово је начин да у једном дану прикажемо већим делом оно што Хомоље може да понуди, сву своју палету укуса, мириса и начин живота овог краја, наглашава директор Туристичке организације општине Жагубица Владан Лазић.
Председник Општине Жагубица Сафет Павловић пожелео је посетиоцима да се лепо проведу и упознају са делом традиције, обичаја, културе, јединствене природе, са развојним потенцијалима, као и са кулинарским специјалитетима из овог краја.
-Организовањем разноврсних садржаја и окупљањем људи на Сабору, улажемо напоре да снажно афирмишемо и презентујемо природне лепоте, културно – историјске вредности, привредне ресурсе и готове производе, рекао је Павловић.
КУЛТУРНИ И ТУРИСТИЧКИ БРЕНД ХОМОЉА И СРБИЈЕ
Програм су рано ујутру започели риболовци на врелу Млаве, који су се такмичили у пецању пастрмке мушичарењем, а најбољи резултат остварио је Милош Срејић из Жагубице. Друго место припало је Станимиру Марковићу из Бора, а треће Александру Марковићу из Жагубице. Награде пецарошима уручио је заменик председника Скупштине општине Миле Перић.
Изнад врела централни део манифестације „Златне руке Хомоља“ био је јединствена прилика за подсећање на кулинарске вештине у справљању етно хране, специјалитета пониклих у врлетима овог краја, на бачијама, вајатима и појатама, у скромним горштачким домовима, када су намирнице и зачини сакупљани у природи. На тихој ватри мешао се качамак и припремале плашинте, додавале зачинске траве у гулаше, над сачом је крчкало, на ражњу се окретало, под шатором наздрављало, пред бројним тезгама са сиром, медом, шумским плодовима и пићима застајало. Вредне домаћице биле су у прилици да покажу своја ремек дела – извезена, хеклана, плетена и ткана.
А да је међу најбољим учесницима било још бољих, потврдила је оцењивачка комисија прогласивши за најбољу куварицу Сабора Негицу Траиловић из Лескова, а за најбољег кувара Душана Лукина из Кикинде, који је предводио екипу „Банатски кулинари“. Награда за најбоље традиционално јело припремљено на лицу места припало је екипи „Ловачка прича“ из Ћовдина, а за најукусније традиционално готово јело Удружењу жена „Незаборав“ из Лазнице. У категорији „нај укус Сабора“ признање је завредела екипа „Кривовирска сиријада“ из Бољевца, док је најбогатију палету укуса Сабора приредило Удружење жена „Трновчанке“ из Трновча. Најлепши сувенир израдио је Саша Павловић, власник предузетничке радње „Дрвено доба“ из Зајечара, док је награда за најмаштовитије уређени штанд припала Занатској радњи „Будућност“ са Златибора.
На летњој позорници смењивали су се фолклорни ансамбли, солисти и инструменталисти из Жагубице, Лазнице, Влаола, Јасикова, Лопушника, Јагодине, Главинаца, Злота, Буковча, Симићева, Ореовице, Скобаља, Новог Селишта, Кривеља, Осипаонице, Бобова, Црквенца, Великог Лаола, Стамнице, Кучева и Малог Извора. Посебну драж, лепоту и посећеност имало је „Хомољско посело“, смотра најлепших игара, песама и народних ношњи, на којој су наступили фолклорни ансамбли из Жагубице, Осанице, Крепољина, Јошанице и Сувог Дола.
Завршница вечери резервисана је за концерт народне музике Славице Ћуктераш и Стевана Секулића и рок концерт Електрик бенда из Петровца на Млави. Покровитељ манифестације је Општина Жагубица, организатор Туристичка организација, генерални спонзор Банка Поштанска штедионица, златни спонзор „Дунав осигурање“ и сребрни спонзор Ветропарк „Јасиково“.
Дарко Динић