Бактериозну пегавост паприке коју проузрокује бактерија Xanthomonas campestris pv.vesicatoria представља економски значајну болест паприке, која често угрожава производњу како у заштићеном простору, тако и у пољу. Јача појава и већа штетност проузрокована је у условима гајења у монокултури и коришћења зараженог садног материјала.
Штетност бактериозне пегавости паприке огледа се у смањењу квалитета и тржишне вредности плодова. Први симптоми на листовима уочавају се у виду влажних пега, неправилног облика. Временом захваћено лисно ткиво тамни-некротира, некроза се шири и може захватити и већи део листа. Некротирана зона листа пуца и испада, а јаче оболели листови жуте и превремено опадају. Хлороза и пегавост се шире и на млађе листове. На плодовима су штете највеће и могу се јавити од заметања до бербе. Симптоми на плоду имају изглед тамних пега које некротирају и пуцају због чега плод добија крастаст изглед. На појаву обољења највећи утицај има висока релативна влажност ваздуха током вегетације, као и температуре око 25° C, док је ширење ефикасније у кишним и ветровитим условима. Превентивне мере борбе подразумевају примену агротехничких мера, дезинфекција заштићеног простора, алата и опреме, уништавање остатака и биљака домаћина, поштовање плодореда (најмање три године) и коришћење здравог семена и садног материјала.
Нестабилне временске прилике у претходном периоду, смена топлог и влажног времена (падавине, висока релативна влажност и температура) погодовале су стварању повољних услова за остваривање инфекције. Обзиром да се слично време очекује у предстојећем периоду, постојаће могућност даљег ширења проузроковача бактериозне пегавости паприке, те се пре падавина препоручује примена превентивних препарата на бази бакра.
Третмане поновити за седам до десет дана. Водити рачуна о каренци.
Виолета Станковић, мастер инж.заштите биља у ПССС Пожаревац