Зима је закорачила на њиве Стижана којима је то прилика за привремени одмор, дружење и посете пријатељима. И Малиша Стокић, пољопривредни произвођач из Петке крај Костолца, пошто је привео крају јесење радове, највећи део времена проводи код куће, где смо га и затекли. у намери да попричамо колико је задовољан овогодишњим берићетом и шта је то што ће у свом раду променити напролеће. Укупно обрађује око 230 хектара, од чега је, заједно са очевим имањем, сопствено земљиште величине 37 хектара. На парцелама користи савремену механизацију и примењује адекватне мере заштите.
Питање које смо му прво поставили односило се на подршку и помоћ државе пољопривредном сектору.
– Дискутабилно је како и на који начин локална самоуправа и држава могу да помогну индивидуалним пољопривредним произвођачима. Наиме, свако од нас има неке своје жеље и идеје а ја сам, конкретно, понекад и љут на поједине колеге. Наиме, чест је случај да се од државе тражи нешто што је нереално и неизводљиво. Због тога најпре ми, пољопривредници, морамо међусобно да направимо договор шта је основно и неопходно, да се усагласимо у својим жељама и тако, заједнички наступимо.
Колико сте задовољни односом Министарства пољопривреде према пољопривредницима?
– Искрено, ни ја, ни моје колеге, нисмо много задовољни. Прво, актуелни министар није из ове струке, а друго, он пољопривреду гледа, некако, до Дунава, а на даље ништа! То нас као људе који живе од земље и приноса боли, одговара Стокић – Ево, код последње суше која нас је погодила протеклог лета, гледао се само део Војводине, иако је и код нас била катастрофа: принос од нуле до три тоне. Кажу: агротехника. Код мене се ради у такозваној фул агротехници, ни на чему нисам закидао. Сва средства за заштиту семена коришћена су по пропису, ја, конкретно, имам и опрему за наводњавање земљишта. Ипак, због екстремних температура ни то није помогло. На крају – изостао нам је принос. Значи, није само агротехника та која одлучује. Али када из Министарства кажу: Суша је обухватила само један ужи терен, а овамо није … не знам како бих то окарактерисао.
Какав је ваш став о субвенцијама?
– Лично нисам велики поборник субвенција, битно нам је да корекција цена не осцилира у драстичном обиму. Ја сам пре свега за то да нам не дају никакве субвенције, али да добијемо коректну цену, и да је знамо на време. Овако, ми производимо нешто, улажемо и новац и труд, мучимо се, а на крају кажу: имамо супер продукцију, цене иду доле! Значи, субвенција може да буде и 300 евра, али, ако те држава убије на цени, онда као произвођач ниси ништа урадио.
Када је реч о локалној самоуправи, какав је њихов однос према пољопривреди овог краја?
– Најискреније мислим да локална самоуправа много боље и функционалније обавља свој посао везан за пољопривредну производњу него они горе из Министарства. Људи заиста излазе у сусрет. Ја до сада никада нисам користио средства локалне самоуправе, али знам да су то чиниле моје колеге и да су задовољни. Локална самоуправа излази у сусрета свима, наспрам својих могућности – колико год могу. Значи, стварно су фер, и када им нешто није у домену, они пронађу решење за помоћ.
Где пласирате своје производе?
– Производе пласирамо махом у окружењу. То су неке фирме из Пожаревца и околине, али смо радили и са предузећима из Баната, и могу да кажем да је сарадња са свима била веома коректна. Новац за предату робе исплаћује се у року, нема чекања, тако да круг производње може несметано да се одвија, истиче Малиша Стокић.
Влада Винкић