2018-11-05T14:29:04+01:00 5. новембра, 2018. 14:29 |

АГРО ИНФО: Обољења дуње

Плодови дуње се беру од краја септембра до краја октобра. Правовремено убирање плодова је први корак ка заштити дуње у складиштима. Плодови дуње су физиолошки зрели кад достигну максималну крупноћу за дотичну сорту, кад добију жућкасту  боју и када се лако откидају од родних гранчица, а ако се беру за прераду онда се беру у пуној зрелости. Ако се плодови дуње беру пре физиолошке зрелости настају велики губици ( до 1% дневно), квалитет је слабији, плодови се не могу дуго чувати. При касно убраним плодовима штете могу бити велике због прекомерног опадања плода и физиолошких болести.


Пројекат „АГРО ИНФО“ суфинансира Град Пожаревац      


Време бербе дуње најчешће се одређује по боји покожице и лакоћи одвајања плодова од грана. Међутим може се одредити и на основу броја дана од пуног цветања до технолошке зрелости плода, као лакоће скидања маља са плода ( са зелених плодова маље се теже скидају). Дуњу треба брати по сувом и лепом времену од доњих грана и постепено прелазити на више. Треба водити рачуна да се плодови беру пажљиво, јер је дуња врло осетљива на убоде. Свака озледа на плоду представља улазна врата изазивачима труљења плодова, без обзира на то где ће се чувати. При берби дуње треба водити рачуна да се не ломе гранчице које носе плодове, јер се на њима формирају родни пупољци за наредну годину.

            Плодови дуње могу се чувати  3  месеца на  0-20 °Ц и релативној влажности ваздуха од  90%  уз претходну добру заштиту у воћњаку и третирање плодова фунгицидима пре уношења у хлађено складиште. Имајући у виду да се дуња бере касно у октобру месецу када су прошле високе температуре, плодови се могу релативно добро чувати у добро проветреним подрумима до почетка јануара па чак и до марта у зависности од сорте. У току чувања дуње на плодовима се могу јавити физиолошка и гљивична обољења.

– Од физиолошких обољења најчешће се јавља унутрашње тамњење плода  које се јавља најчешће после 30 дана чувања, у делу плода испод покожице и то у  облику прстена. У поодмаклој фази цела површина попречног пресека је тамне боје, док се на покожици не уочавају никакве промене.  Физиолошка болест која настаје у воћњаку, али се испољава тек у складишту су горке пеге које се  у виду округластих, тамнозелених, мрких  и ређе до скоро црних удубљења  на покожици плода које су понекад  оивичене зеленом бојом. Испод њих се налази  меснати  део  плода које је сунђераст, жилавије и збијене структуре. Горке пеге се најчешће јављају у пределу чашице и не проширују се.  Kао основни узрок појављивања горких пега сматра се недостатак калцијума у плоду, најчешће је изражен у сушним годинама.  Услед наведених поремећаја долази до одвајања воде из плодова што доводи до поремећаја ћелија и настајања места горког укуса. Горке пеге се могу избећи правилном исхраном, равномерним снабдевањем водом, прскањем са калцијум хлоридом или калцијум нитратом у више наврата и правовременом бербом. Плутасте пеге су сличне горким, јављају се као последица напада вируса. Могу се наћи непосредно уз површину покожице и слоју 1-2 мм испод ње. Поред тога дубље у месу плода може се срести изумрело  ткиво које подсећа на горке пеге. Плодови са овим обољењем су ситнији и деформисани. Од гљивичних обољења најчешћа је мека трулеж која се може  јавити  на потпуно зрелим плодовима. Kад се болест развије, цео плод постаје воденаст, врло мекан и при додиру пуца уз цурење сока. Најефикаснији начин сузбијања ове болести је превентивно прскање препаратима а.м.карбендазим, најкасније 15 дана пре бербе, наглашава Звездана Јовановић, дипл.инг.заштите биља у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Пожаревац.

                                                                                                                                          Д.Динић