Еска или апоплексично увенуће винове лозе је једна од најстаријих болести винове лозе, која осим што се јавља у старијим засадима, присутна је и у оним од три до четири године. Оно што је значајно је да фунгициди за њу не постоје, најзначајнија је превентива. Ову болест проузрокује више гљива међу којима се као најзначајније наводе Phaeomoniella chlamydospora, Phaeoacremonium aleophilum, Fomitiporia mediterranea.
Симптоми болести се могу јавити на свим деловима винове лозе, а разликује се два типа болести: хронични и акутни тип. Код хроничног типа долази до сушења и опадања лишћа, док акутни тип карактерише изненадно сушење чокота. Болест се најчешће јавља у условима суве и топле климе. До инфекције долази кроз ране настале оштријом разидбом. На листовима се уочава промена боје услед губитка хлорофила, и појава „тигар” шаренила. Хлоротичне пеге се развијају између нерава или по ободу листова. Шире се и спајају и добијају, код белих сорти жутосмеђу, а код обојених црвеносмеђу боју. Лишће се суши и опада. Заражени ластари заостају у расту, вену и не одрвењавају, па су подложни измрзавању. Бобице се не развијају правилно и не дозревају благовремено. Симптоми се могу јавити само на лишћу, или само на бобицама. Појава симптома на листовима у наредној години може изостати, али се могу опет појавити након једне или две године. На попречном пресеку чокота уочава се централни део који је светле боје и меке конзистенцује. На уздужном пресеку уочава се зона светлог, дрвенастог ткива коме је обично претходила једна зона тамно обојеног дрвета. Промене настају због патогена који се локализују у унутрашњем делу чокота винове лозе, нападају спроводни систем и изазивају сушење чокота.
Основна превентивна мера је примена сертификованих лозних калемова. При орезивању винове лозе не треба правити велике резове и обевезно користити дезинфикован алат, а резове премазати калемарским воском. Обевезно је уклањање оболелих чокота из засада.
Драгана Урошевић, дипл.инж.заштите биља у ПССС Пожаревац