Пиво је пенушаво освежавајуће пиће са карактеристичном аромом и са пријатним горким укусом. Пиво садржи мали садржај етил-алкохола и засићено је угљен-диоксидом.
Основне сировине за производњу пива су пиварски слад, пиварски квасац, хмељ и вода. Од пиварског јечма се најпре добија слад, од кога се прави сладовина, која се затим ферментише у пиво.
Када је у питању неопходна опрема за производњу пива у домаћинству потребно је имати ферментор са славином и врењачом на врху, већи лонац, термометар и аерометар за мерење густине и затварач за боце. Важно је напоменути да сва опрема која се користи мора бити стерилисана.
Прва фаза је комљење (укомљавање), процес екстракције слада водом. Најпре се загреје вода на 45 0С, додаје се слад, а након тога овако добијена комина загрева се до 65 – 750С. Добија се ошећерена комина која се састоји од течне фазе (сладовине) и чврсте фазе.
Следећи технолошки корак је цеђење и испирање. Цеђење се обавља кроз газу или сличну тканину, и лакше је уколико је сладовина загрејана. Испирање исцеђених зрна се врши водом која је загрејана на 780С. Ову воду додати сладовини.
Након овога приступа се кувању до кључања. У тренутку почетка кључања додаје се први део хмеља који служи за подешавање горчине и ароме, јер горке, ароматичне и танинске материје прелазе у раствор. Други део додаје се нешто касније и њиме се подешава укус будућем пиву. Хмељ такође конзервише сладовину. Кување траје око сат времена.
Следећа фаза је хлађење, коју треба обавити брзо и у што стерилнијим условима, јер је сладовина веома повољна средина за развој непожељних микроорганизама. Хлади се до температуре која је идеална за рад квасаца. Хлађење се у кућним условима може обавити ледом или се може направити једноставан хладњак од савијених бакарних цеви.
У међувремену припрема се квасац, тако што се у део охлађене сладовине дода селекциони квасац и пусти да ради на собној температури. Квасац додати у остатак сладовине и све пребацити у ферментор на врење. Пожељно би било измерити густину течности и прибележити је. Подесити врењачу и у њу сипати алкохол ради дезинфекције.
Најважнија фаза у производњи пива, врење, траје око 7 до 10 дана, а најинтензивније је 12 до 20 часова након додатог квасца. Препознаје се по стварању високог слоја смеђе пене, која по површини постаје таласаста. Делови старе пене постају смеђи, а нова пена је бела.
Да би смо били сигурни да је ферментација завршена два дана узастопно више пута меримо густину течности. Уколико се добије више пута иста вредност прво врење је завршено, добили смо пиво без угњен-диоксида, али са одређеним процентом алкохола.
Следећа фаза поступка је флаширање, боце такође морају бити стерилне јер се у њима одвија други део врења. У боце пре разливања пива сипа се 3-5г декстрозе која ће омогућити пиву карбонизацију, односно ослобађање угљен- диоксида, неопходног за препознатљиви укус пива. Боце држати на тамном месту и собној температури како би остатак квасца завршио врење, а након две недеље боце пребацити такође на тамно али и хладно место. Пиво се бистри, хармонизује и стварају се букетне материје. Овако добијено пиво може се чувати у контролисаним условима и до годину дана.
Ана Ђорђевић, дипл.инж. прехрамбене технологије у ПССС Пожаревац