Да би добили младо вино које се убраја у вино високог квалитета, након ферментације следи претакање, односно одвајање бистрог младог вина од талога. Прво претакање је најважније. Добијено вино још увек је мутно због беланчевина квасца, делова покожице и семенки и не би требало дозволити дуго одлежавање на талогу који се временом ствара. Вино које предуго остане на стељи добиће непријатан мирис распаднутог квасца, мирис на покварена јаја, последице које су тешко решиве чак и када се примете на време.
Вино се након завршеног ферментативног поступка редовно проба, како би се правовремено одредио тренутак првог претакања. Претакање уз слободан приступ кисеонику, препоручљиво је за млада вина, која ће се на овај начин брже ослободити вишка угљендиоксида и брже ће се избистрити. Затворен тип претакања, без присуства кисеоника, препоручује се за наредна претакања, када је вино формирало свој буке.
Време претакања вина треба уједно искористити и за сумпорисање вина, чиме се спречава укус на изветрело и развој бактерија сирћетног врења. Препоручује се благо сумпорисање количином од 5г на 100л вина.
Такође је веома значајно допунити судове у којима се вино чува, ради и постепено стабилизује. Ту долази до испаравања појединих материја, мења се још увек хемијски састав и допуном судова спречавају се негативне реакције код тек преточеног младог вина.
Између првог и другог претакања вина идеално је време за купажирање, мешање два или више вина у одређеном односу, како би вино имало довољно времена за успостављање равнотеже.
У току рада са вином посебну пажњу треба обратити на чињеницу да вина лако попримају стране мирисе и да је неопходна висока хигијена просторија. Розе вина и већина белих вина не одлазе на одлежавање, већ су у својим младим данима спремна за конзумирање, док црвена настављају свој пут сазревања.