Порекло ражи датира још из бронзаног доба, а зрно ове биљке користи се за производњу раженог хлеба који има специфична органолептичка својства. Раж је биљка која се одлично бори против корова, зато је могуће сејати је на запуштеним парцелама. Није захтевна за минералном исхраном што омогућава органску производњу.
На основу агрохемијске анализе земљишта у Браничевском округу, коју је спровела Пољопривредна саветодавна и стручна служба Пожаревац, закључује се да је преко 70% земљишта са високим степеном киселости, међутим раж није захтеван ни у овом погледу, толератан је на ниже вредности pH земљишта.
Последње године су карактеристичне по благим зимама, што омогућава преживљавање великог броја патогена, али и у овом погледу раж је прилично отпорна. Не захтева посебне хемијске третмане, што још једном истиче могућност органске производње. Ражено брашно је сиромашно глутеном, тако да добијени хлеб има мање развијену средину која која нема пожељну шупљикавост и теже је текстуре. Из тог разлога ражено брашно се користи као основа, а додају му се пшенично, кукурузно и друге врсте брашна.
Предност овог брашна, а самим тим и хлеба је што дуже задржава свежину. Хлеб чија је основа ражено брашно је богат калијумом и магнезијумом и веома је погодан за исхрану људи који имају повишен крвни притисак. Ражени хлеб и производи такође су богати лигнинима чије је дејство на организам антиканцерогено и антивирусно, као и витаминима тако да се препоручује деци, старијима и дијабетичарима. У пекарско-прехрамбеној технологији производи од раженог брашна су цењени, богати влакнима ниске калоријске вредности и изузетно пријатног укуса и мириса.
Ана Ђорђевић, дипл. инг. прехрамбене технологије у ПССС Пожаревац