Задруга као правно лице представља посебан облик организовања физичких лица, односно задругара који својим пословањем остварују своје економске, социјалне, културне и друге интересе. Земљорадничке задруге су подељене на опште и на специјализоване као што су ратарске, повртарске, сточарске, пчеларске, воћарске и виноградске задруге.
Удружење је добровољна, невладина и непрофитна организација основана ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом, удруживањем више физичких или правних лица. Оснивање и пословање удружења уређује се Законом о удружењима, док се оснивање и пословање задруга уређује Законом о задругама.
„Код оснивања задруга потребно је најмање пет оснивача, односно физичких лица, која нису из истог домаћинства и која ће одржати оснивачку скупштину на којој ће се усвојити задружна правила и изабрати управни и надзорни одбор. Задруге се могу оснивати улозима или чланаринама, у складу са уговором о оснивању и задружним правилима.“
„Удружење може основати најмање три оснивача и то физичка или правна лица, на оснивачкој скупштини удружења. На скупштини је потребно овластити лице које ће заступати удружење, и потребно је усвојити оснивачки акт и статут. Свако лице може под једнаким условима, утврђеним статутом, да постане њен члан. Удружење стиче имовину како од чланарине, тако и од добровољних прилога, донација и поклона, финансијских субвенција, оставина, и на друг, законом дозвољени начин“.
Када је реч о економској добити, задруге су ефикасније јер преко њих пољопривредници могу продавати своје производе, док чланови удружења своје производе могу продавати као физичка лица. Удружење им служи да би њихови производи били видљивији на разним сајамским манифестацијама, али зато удружење може аплицирати за разне субвенције или учествовати на конкурсима како на локалном тако и на републичком нивоу.
Ана Ђорђевић, дипломирани инжењер прех. технологије у ПССС Пожаревац