На територији Браничевског округа у наредном периоду пољопривредним произвођачима предстоје важне агротехничке мере – предсетвена припрема земљишта и сетва кукуруза.
Предсетвеном обрадом земљиште се непосредно припрема за сетву (затварање бразда) што се обично обавља култиваторима, дрљачама или сетвоспремачима. Тим операцијама разбија се покорица и нарушава капиларни систем, чиме се чува влага, уништавају корови, физички уситњава сетвени слој земљишта и стварају услови за оптималну сетву. Ради смањења гажења пожељно је предсетвену припрему земљишта извести у једном проходу, најбоље седам дана пред сетву. За постизање високих приноса кукуруза, неопходно је уносити органска и минерална ђубрива у довољним количинама и то чистих хранива: N=120 до 160 kg hа-1; P2О5=100 до 140 kg hа-1; K2О= 80 до 120 kg hа-1 и стајњака 30 до 40 t hа-1.Техника ђубрења кукуруза своди се на следеће: 2/3 P2О5 и K2О треба унети у јесен приликом основне обраде земљишта као и 1/3N. Преосталу 1/3 P2О5 и K2О унети предсетвено као и 1/3 N. Остатак N применити током прихрањивања.
За сетву сваке године треба користити хибридно семе припремљено и упаковано према законским прописима. Сетву кукуруза треба отпочети када се земљиште на дубини сетвеног слоја загреје на око 10-12 оC, што уз повољну влажност земљишта омогућава ницање за 10-так дана. На основу истраживања, у већем делу нашег производног подручја, оптималним роком за сетву се сматра период између 10. и 25. априла. Уколико временски услови дозвољавају, сетва кукуруза је могућа и у првој декади априла што омогућава да се постигну високи приноси, уз ранију бербу са мањим процентом влаге, а и да се обрада и припрема земљишта за пшеницу, као чест наредни усев, обави благовремено. Pанија сетва носи и одређене ризике, јер постоји опасност од касних пролећних мразева. Дубина сетве на нормалним и земљиштима лошијег механичког састава износи 5 до 6 cm, а на лакшим и сувљим 7 до 8 cm. Препоручује се да се сетва изводи пнеуматским сејалицама које обезбеђују високу униформност сетве и постизање планиране густине усева. Високи приноси кукуруза се могу остварити само уз постизање оптималне густине односно оптималног броја биљака по јединици површине, а она зависи од дужине вегетације хибрида и намене производње. Највећи број биљака по јединици површине препоручује се за врло ране хибриде, који се одликују мањим хабитусом, а најмања густина је код врло касних хибрида. Средње рани и средње касни хибриди (FAO група зрења 500 и 600) сеју се на склоп од 50.000-65.000 биљака/hа, а хибриди краће вегетације (FAO група зрења 300 и 400) од 60.000-70.000 биљака/hа.
Данијела Илић, маст.инж.пољопривреде у ПССС Пожаревац