Кукурузна пипа је веома значајна штеточина на свим подручјима где се гаји кукуруз, али поред кукуруза ова врста може да напада и сунцокрет. Највеће штете причињава у првим фазама развоја кукуруза од ницања па до 5 листа кукуруза.
Пипа образује једну генерацију годишње, презимљава у земљишту на дубини 40-100 центиметара и то у стадијуму имага. На површину излази када је температура површинског слоја око 10 °C. Тај период у нашим условима је углавном крај априла и почетак маја месеца. Након појаве имаго се храни и убрзо постаје полно зрео. Након копулације женка полеже јаја у земљиште на дубини од 2 центиметара. Ембрионални развој ларве зависи од температурних услова. Ларве се појављују крајем маја месеца и не причињавају знатне штете. Хране се кореном разних биљака.
Њихов развој траје 2-3 месеца и имаго се може наћи у земљи негде у августу. Међутим код ове врсте веће штете причињава имаго и то онај у пролећном периоду. Ова врста је активна и храни се на биљкама кукуруза пре подне и предвече, док је током лепог времена преко дана мирна и сакрива се у пукотинама у земљи. Уколико је време свежије и пада киша ова врста није активна. Штете прави тако што изгриза вегетациону купу биљке која излази испод површине земље. Пипа може да нанесе штете до 4 листа кукуруза док биљке које су развиле 5-6 листова нису у опаснсти од ове штеточине. Обично се прво појављује на увратинама посејане парцеле под кукурузом. Критична бројност је уколико у пероду ницања нађемо 3 -5 пипа по м2, а може да се врши и посматрање колико су оштећени листови и ту је граница када је оштећено 20 одсто лисне масе. За сузбијање се препоручује применапрепарата који имају респираторно деловање.
Драгана Урошевић,
дипл.инж.заштите биља у ПССС Пожаревац