[fusion_builder_container hundred_percent=”no” equal_height_columns=”no” menu_anchor=”” hide_on_mobile=”small-visibility,medium-visibility,large-visibility” class=”” id=”” background_color=”” background_image=”” background_position=”center center” background_repeat=”no-repeat” fade=”no” background_parallax=”none” parallax_speed=”0.3″ video_mp4=”” video_webm=”” video_ogv=”” video_url=”” video_aspect_ratio=”16:9″ video_loop=”yes” video_mute=”yes” overlay_color=”” video_preview_image=”” border_size=”” border_color=”” border_style=”solid” padding_top=”” padding_bottom=”” padding_left=”” padding_right=””][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=”1_1″ layout=”1_1″ background_position=”left top” background_color=”” border_size=”” border_color=”” border_style=”solid” border_position=”all” spacing=”yes” background_image=”” background_repeat=”no-repeat” padding=”” margin_top=”0px” margin_bottom=”0px” class=”” id=”” animation_type=”” animation_speed=”0.3″ animation_direction=”left” hide_on_mobile=”small-visibility,medium-visibility,large-visibility” center_content=”no” last=”no” min_height=”” hover_type=”none” link=””][fusion_text]
Од штетних пољских глодара код нас, економски најзначајнији из фамилије краткорепих мишева (Cricetidae) су пољска волухарица (Microtus arvalis) и хрчак (Cricetus cricetus). У условима наводњавања, од значаја могу бити и водена (Arvicola terrestris) и подземна волухарица (Pytimus subterraneus). Хрчак зиму проводи у зимском сну, док су остали глодари активни током целе године. Пољска волухарица се храни нежним, сочним биљним деловима. У случају пренамножења (каламитета), до кога углавном долази у размаку од неколико година, може доћи до проузроковања врло значајних економских штета. Штете на усевима озимих стрних жита могу бити причињене од сетве до саме жетве усева. Током вегетације највише настањује луцеришта, док зими штете прави на стрним житима. Храни се посејаним семеном, наставља исхрану на изниклим биљкама, правећи на житним пољима празна места. Пољски мишеви највеће штете праве у време сетве, јер сакупљају семе и односе у легло.
У циљу смањења губитака чији су узрочници штетни глодари, могу се предузимати превентивне и директне мере заштите. Основу превентивне заштите чине интензивна агротехника, благовремена сетва и жетва, заоравање жетвених остатака, преоравање међа, утрина и других запарложених површина, затим просторна изолација од постојећих жаришта (луцеришта и др.) те стална брига о природним непријатељима ових штеточина. Последњих година на површинама где се сеју стрна жита, у великој мери се примењује редукована обрада што вероватно има утицаја на пораст бројности популације штетних глодара. Потребно је обавити дубоко орање ових површина.
Провера присуства пољских глодара врши се пребројавањем активних рупа. Уколико се на парцели озимих стрних жита региструје више од 10 активних рупа по хектару, потребно је извршити сузбијање глодара. Хемијско сузбијање подразумева примену: акутних родентицида (на бази а.м. цинк-фосфид) и антикоагуланата (а.м. бромадиолон).
Родентициде треба применити убацивањем мамака у активне рупе по упутству произвођача, уз обавезно затварање рупа након убацивања мамака ради заштите животне средине, дивљачи и птица.
У циљу спречавања штета, произвођачима се препоручује редован обилазак парцела (озимих стрних жита, луцеришта и детелиништа, воћњака…) и праћење бројности глодара и на непољопривредним и запуштеним површинама.
Кристина Лазаревић, дипл. инж. заштите биља у ПССС Пожаревац
[/fusion_text][/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]