На територији Браничевског округа усеви озимих стрних жита се у зависности од времена сетве налазе у различитим фазама развоја од фазе почетак раста стабиљке (BBCH 30-32) до фазе друго коленце најмање 2 цм изнад првог. Визуелним прегледом усева озиме пшенице регистровано је присуство одраслих јединки житне пијавице (Lema melanopus) као и оштећења на листовима од њихове исхране, саопштено је из Прогнозно-извештајне службе заштите биља (ПИС).
Житна пијавица је једна од економски најзначајнијих штеточина стрних жита у нашој земљи. Топло време је погодовало да се појави житна пијавица (Lema melanopus) која може направити значајне штете на пшеници, овсу или јечму. На листу нападнутих биљака уочавају се ситни инсекти 4-5 мм дужине. Испиљене ларве су прљаво жуте боје а јаја су ћилибарножута, величине око 1 мм. Она су положена у низовима на горњој страни лишћа у групицама. Тело ларви је прекривено слузастом сиво-црном материјом. Житна пијавицаима једну генерацију годишње, презимљава као одрасли инсект у остацима стрних жита у земљишту. Највећи број имага појављује се у пролеће, током априла. По парењу, женке почињу да полажу јаја. Период полагања јаја је веома дуг и зависи од временских услова. Често траје до средине јуна када се срећу и први одрасли инсекти нове генерације.
Штете причињавају на лишћу одрасли инсекти и ларве. Одрасли инсекти се хране лишћем стрних жита прогризајући га дуж лисних нерава, тако да се лист може уздужно цепати. Ларве не прогризају лишће приликом исхране већ га скелетирају, уништавајући лисно зеленило. Оштећено лишће је жућкасто бело. Напад ларви у пољу се може лако запазити по жуто белим оазама, која су окружена зеленим житом. При јачем нападу сва лисна маса се суши, штете су веће и манифестује се у спречавању нормалног развоја биљака и наливању зрна. То се одражава на принос, чије смањење код пшенице може бити до 30 %, а код јечма и овса чак 50-70 %. Раније и јаче нападнуте биљке могу бити потпуно уништене.
Мере заштите се односе на примену хемијске заштите, која је усмерена на сузбијање имага и ларви. У наредном периоду редовно обилазити парцеле под стрним житима, пратити пиљење ларви и ако се прегледом установи 10-15 имага (одрасли инсекти) на 1 м² или једна испиљена ларва по биљци, неопходна је хемијска заштита у циљу сузбијања истих, а могу се користити инсектициди из групе пиретроида на бази алфа-циперметрина, ламбда-цихалотрина, делтаметрина.
Кристина Лазаревић, дипл.инж.заштите биља