Нова тура карикатура
Александар Стевић је по струци лаборант. Запослен у Дому здравља у Малом Црнићу, оставио је значајан траг као одговоран радник медицинске струке, но, специфичан траг већ деценију ипо оставља оловком на папиру. На први поглед, једноставно, и више од тога, ипак, када се отвори на стотине фасцикли, светлост дана угледа угледа на хиљаде познатих лица. Реч је карикатурама како личности из света светске политике, уметности, спорта, тако и људи из свакодневног градског миљеа Пожаревца, Костолца, Малог Црнића…
Александра смо упознали у Малог графичкој галерији у Пожаревцу где је поводом Ноћи музеја отворена изложба његових портрет-карикатура. Међу десетинама ликова, «на прву лопту» препознајемо готово сваког од њих, био он лик са филмског платна, политичке сцене или пожаревачке чаршије. Реч је профилним портретима, насталим графитном оловком којим се овај уметник у слободном времену бави.
– Цртеж и само цртање, уопште, волим од најранијег детињства, говори нам Стевић. – Склоност ка овој врсти стваралашта почео сам да примењујем пре петнаест година, и занимљиво је да у кући немам свој кутак за рад, попут многих ликовних стваралаца. Једноставно, карикатура настане за кухињским столом, у фотељи док гледам неки филм, па чак, и у кафани – на салвети! У својој архиви имам десетак хиљада карикатура.
Специфичност настанка ових радова је у томе да они не настају на лицу места, позирањем, већ захваљујућим Стевићевом фотографском памћењу.
– Дешава се да неки ликови који су ме цртама лица заинтригирали, настану и после неколико месеци, а колико у томе имам успеха, говоре сами модели, које често изненадим када им пружим папир са карикатуром. Било је, понекад негодовања, поготово када је моја главна инспирација – нос – у питању, ипак, нико се никада није наљутио, јер ово што радим је у правом смисли речи безазлено и представља једну разбибригу.
Изложба у малог графичког галерији је пета Александрова изложба, и како нам каже, биће их још. Оно чему се нада је, да уколико буде средстава, карикатуре настале под његовом руком, буду обједињене између корица, и тако се нађу међу широм публиком. Биће то прилика за наш нови и шири разговор.
Забележио: Влада Винкић