2019-02-18T22:50:20+01:00 18. фебруара, 2019. 22:50 |

Бака апотекарка

Према народном веровању, 15. фебруара срећу се два годишња доба. При том сусрету зима каже лету: „Ти мени дајеш голе и босе, а ја теби обучене људе“. Лето на то одговара: „Истина, али мени се више радују него теби“. Сам исход овог сусрета, ако је по народном веровању, зависи од тога да ли ће мечка након буђења видети своју сенку или не. Ако мечка види своју сенку, улашиће се и вратиће се у зимски сан и зима ће се продужити за још шест недеља. Питам се шта би било да мечка види туђу сенку. Ми смо бар такав народ, нас сенке не плаше. Но, према предању, од Сретења су дани дужи, а ноћи краће, па се зато и каже: „Сретење обретење“.

Хришћани славе Сретење Господње на 40. дан од Божића. То је дан којим се прославља увођење Исуса у Јерусалимски храм. У храму је био старац Симеон, коме је Бог обећао да неће умрети док не види Спаситеља. Када је видео малог Исуса, благословио га је и захвалио је Богу што му је омогућио да види спаситеља. Узео је малог Исуса у руке и рекао: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по речи својој“.

Сретење се слави од времена цара Јустинијана, дакле, од око 541. године.

На Сретење 1804. године Карађорђе Петровић подигао је у Орашцу Први српски устанак. Такође, на Сретење 1835. у Крагујевцу је проглашен и Први Устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав. Србија на Сретење слави Дан државности. Знам да има оних који су љути, разочарани, који псују и ружно говоре о држави. Ипак, нека не забораве да то није због државе, већ због појединаца. Такви нека никада не забораве речи Св. владике Николаја: „Не кради државу, јер је скупо плаћена. Браћа твоја изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своје за државу – како се ти усуђујеш красти и поткрадати ту прескупу тековину? Ова је држава и њихова колико и твоја и више је њихова, јер су је платили више од тебе; више су уложили у њу него ти. Ја кажем: држава је својина и оних који леже у гробовима колико и оних који играју по салонима и још више. Ко дакле краде државу, мародер је исто као и онај ко пљачка мртве. Јер и један и други ударају на својину мртвих.

Сходно почетку, док се зима и лето поздрављају, поред путева, поред извора, потока, на влажним њивама, па чак и тамо где још увек има помало снега, јавља се један од првих весника новог годишњег доба. Стидљиво, али и одважно… Од фебруара појављује се само цвет на усправној дршци, јарко жуте боје. Листови ће се појавити пар месеци касније. На први поглед човек би помислио да је реч о маслачку. Али није. То је баш као и љубав на први поглед. Често је случај за очног лекара. Име овог весника је подбел. У народу су још позната имена коњско копито, марта, козја брада…

Подбел је вишегодишња, зељаста биљка висока до 20цм. Има дугачак ризом из кога се развија више стабљика црвенкасте боје, на чијем врху се налази јарко жута главичаста цваст пријатног мириса. Подбел је једна врста барометра. Ако ће време бити сунчано, цваст ће се отворити, а ако ће бити тмурно, цваст ће бити затворена. Тек у мају се појављују први основни листови, који су срцолики, а по ободу назубљени, зелене боје. Листови на доњем делу стабљике су беличасти. У народној медицини, користе се листови и цваст. Цвасти се беру са пролећем, по лепом времену, а листови тек почетком лета.

Подбел садржи доста слузи, танина, мало горке материје, инулин, фитостероле, етарска уља, витамин Ц, цинкова једињења, калијумове соли, а има и алкалоида.

Традиционално се користи против кашља, спречава настанак бронхитиса, олакшава респираторне тегобе. С друге стране, решава проблем упала, кожних инфекција. Показао се као изузетно средство за ублажавање напада и лечење астме. Користи се за испирање уста, грла, код спољашњих чирева, гнојних раница, екцема, отеклина, опекотина, код проблема са венама. Сматра се да је код упале вена јако делотворан препарат, који се добија тако што се млади листови уситне и помешају са павлаком. Овако добијен мелем ставља се на проблематична места захваћена упалом вена и то као облога од газе или платнене крпе.

Код промуклости, код упале грла и крајника потребно је уситњене листове подбела помешати са медом, па обложити тиме газу или крпу и као облогу држати обмотану око врата.

Своју примену подбел је нашао и код проблема са акнама. Потребно је исецкати шаку цвасти подбела и шаку листа боквице. Уситњено биље се прелије 1 литром кључале воде и остави у поклопљеном суду да се охлади. Након хлађења процедити и добија се препарат, којим се чисти кожа која је захваћена акнама.

Такође, могуће је направити у кућним условима и сируп од подбела. Овај сируп се користи код респираторних проблема, кашља, бронхитиса. За сируп је потребно да се у 1л воде дода 300г цвасти подбела, два исечена лимуна и две исечене поморанџе и то све се кува на ниској температури око 30мин. Потом се може додати 1кг шећера и на тихој ватри кува још 2 сата. Процеди се док је још вруће у загрејане флаше. Такође, сируп се може користити и као прелив за посластице или се раствори помоћу воде и тако се добије освежавајући напитак.

Код прехлада, упорног кашља може се исцедити свеж сок од листова и помешати са супом или млеком.

Цваст и лист подбела се може користити и ако се осуше, па увију у виду цигарете, баш као лековита цигарета. Уједно ће пушачи бити задовољни јер им је цигарета у руци, а с друге стране утицаће на искашљавање и на растварање слузи која је у плућима пушача грубо речено зацементирана. Индиректно, може да послужи и за одвикавање од пушења.

Као што је већ поменуто, подбел садржи алкалоиде, који су хепатотоксични. Ако се примењује у одговарајућој концентрацији и ако се не користи дуже од 4 недеље нема бојазни. Важно је нагласити да подбел, као ни препарате са подбелом не смеју користити труднице, дојиље, деца испод две године и особе са болестима јетре.

Постоји још и веровање да до Сретења врапци бирају своје невесте, а да се на тај дан венчавају и да су најбучнији и најгласнији. Не знам да ли још увек виђате врапце. Кажу да су их различити грипови готово истребили, али и то је за наук нама људима. У сваком случају, нека девојке добро запамте кога ће прво срести на то Сретењско јутро.

И тако, док се срећу зима и лето, Србијо, благословен нека Ти је дан државности!

Одломком песме Ђуре Јакшића упућујем свој поздрав:

„И само дотле, до тог камена, до тог бедема ногом ћеш ступити можда, поганом!

Дрзнеш ли даље?

Чућеш громове како тишину земље слободне са грмљавином страшном кидају.

Разумећеш их срцем страшљивим шта ти са смелим гласом говоре,

па ћеш о стења тврдом камену бријане главе теме ћелаво у заносноме страху лупати!

Ал један израз, једну мисао чућеш у борбе страшној ломљави:

„Отаџбина је ово Србија!“