Moже ли ико икога да воли тако чисто, безусловно, истинито, тако снажно као што мајка може да воли своје дете? Верујем да дете не може да зна и да у бити спозна тај осећај. То је јединствен осећај и привилегија која је велика тајна у срцу сваке жене која је мајка. Мајка је душа која се не може описати. Мајка је светиња и анђео чувар који земљом хода.
Таква је и ова мајка. Заправо, мајка над мајкама.
Марија или Мерјем из Назарета рођена је око 20. године пре нове ере од родитеља Јоакима и Ане, који дуго нису могли да имају децу. Занимљиво је да потичу од два богом издељена рода јеврејског народа: царског Давидовог и првосвештеничког Ароновог. Према предању, примила је благу вест од Арханђела Гаврила да ће родити Сина Божијег. Тако је и било. Као што је пророковано у Старом завету, Месија се родио у Витлејему.
Да ли знате да и биљке имају душу? Звучи можда мало апстрактно… можда мало нестварно, али и биљке имају свој свет. И биљке дишу, хране се, осећају…
Било је то у време великог прогона хришћана. Бежала је у Египат. Колику је бол носила на срцу и у души знала је само она. У једном тренутку јој је понестало снаге. Морала је да одмори. Села је на полустену око које је била жбунаста биљка. Сузама је заливала тај жбун и питала се да ли може да осети бол, али и јачину вере коју има у себи. У том тренутку цветићи су добили љубичасту боју, као знак саосећања душа. Тако је ова обична жбунаста биљка постала мајчина душица, биљка која носи најчистије и најсветије име.
Thymus serpyllum је космополитска биљна врста. Расте на сувим, сунчаним местима, ливадама, пашњацима, пољима, вртовима. Висока је 10-30cm. У виду је пузајућег грма. Врло је осетљива и лако ју је уништити. Зато се пажљиво прикупља и никако је не треба чупати. Цвета од јуна до септембра. Припада декоративним, ароматичним, зачинским и лековитим биљкама.
Римљани су је стављали у своје залихе житарица да се не би поквариле. Такође, римски војници су се купали у води са мајчином душицом, јер су веровали да ће бити снажнији и јачи. Египћани су је користили за балсамовање. Код Старих Грка је мирисати на мајчину душицу био знак и израз поштовања.
Наша народна медицина, мајчину душицу описује као природни антибиотик. Имала је своје место код проблема са дисањем, за смиривање великог кашља, код бронхитиса. Такође, користила се код проблема са цревним паразитима, нарочито код дечијих глиста. И данас постоји обичај да се деци даје по шоља чаја од мајчине душице, као заштита од различитих инфекција.
Интересантно је да су наши стари користили чај од мајчине душице у борби против алкохолизма. Наиме, после узимања чаја ако би особа која има проблема са алкохолом узела алкохол, припало би јој мука и дошло би до повраћања.
Наше баке су саветовале труднице, које су биле пред порођајем, да користе чај од мајчине душице са медом, како би порођај био лакши.
С обзиром да садржи лако испарљиве лековите супстанце, не треба кувати мајчину душицу. Довољно је само попарити и посуду у којој је одмах поклопити.
Мајчину душицу не користити ако постоје обољења јетре, жучи и никако ако сте у благословеном стању, јер може да изазове спонтани побачај.
Ако имате проблема са реумом довољно је само да у један литар комовице додате око 10 кашика мајчине душице, да оставите да одстоји 20 дана. Након тога процедите и добијени препарат користите за масажу.
Ако имате честе главобоље можете направити јастук. Довољно је само да јастучницу напуните мајчином душицом. Можете додати и рузмарин и нану и босиљак… уједно ће овај јастук решити и проблеме са спавањем, а сасвим сигурно је да ће вам подарити и мирне снове.