Винова лоза у свом латинском имену, које гласи vitis vinifera већ указује на живот. Винова лоза је трајни грм, односно, пењачица. Најпознатији је плод који је познат као грожђе. У исхрани и у лековите сврхе користи се лист, цвет, плод. Бројни су и производи који настају од плода, а нашли су своју примену у свакодневном животу. Не постоји дан а да винова лоза, барем преко плода или производа није присутна и то као грожђе, суво грожђе, вино, винско сирће…
Интересантно је да су прва вина настала спонтано и то врењем на високим температурама. Она су била права посластица. Разређивана су водом, мешана са зачинoм, медом… Тек у 19. веку било је могуће да од грожђа настане сок, као посебан производ, а не вино, захваљујући открићу пастеризације.
Грчка митологија помиње вино као напитак храбрих и као пиће богова. Сматрали су да вино даје храброст. И има истине у томе, јер свима нам је позната изрека „У вину је истина“ , а факат је понекад врло храбро изаћи са истином. С друге стране, за хришћане је вино симбол Христове крви, а тиме и симбол прочишћења, како тела, тако и душе, а то је велика истина сваке хришћанске душе.
Верује се да је прва винова лоза расла око обала Црног мора и да се гајење исте ширило ка југу још пре око 8 хиљада година. Постоје докази, који упућују на то да је винова лоза била једна од најзначајнијих пољопривредних грана у Азији пре 5 хиљада година.
Прву винову лозу као културу, на нашим просторима, посадио је цар Марко Аурелије Проб на Фрушкој Гори и тзв. Златном брду у околини Смедерева. То је само податак колико је заправо наша виноградарска традиција стара.
Винова лоза, односно грожђе, је свакако један од симбола и Срба. Традиција гајења винове лозе везује се за доба Немањића. Можда многима то неће бити важно, али нека се зна. Нека се никад то не заборави, јер крв је крв. Каже се да много што шта пропада, али крв вечито остаје. И крв је симбол живота, баш као и винова лоза.
У складу са причом о Немањићима, треба поменути и лозу Св. Симеона. Реч је о лози старој преко хиљаду година, која је изникла из зида гроба Св. Симеона, односно, Стефана Немање, на Хиландару. Хиландарско предање каже да кад је од смрти Св. Симеона прошло 7 година дошао је на Свету Гору Свети Сава са циљем да пренесе мошти свога оца у Србију ради мирења завађене браће. Хиландарским монасима то није било право, јер су хтели да мошти Св. Симеона буду у манастиру. У сну игуману Методију се појавио Св. Симеон и рекао да је важно да се његове мошти пренесу у Србију и да је потребан Србима и Србији, али да ће за узврат из празног гроба нићи винова лоза и да, док буде она рађала, дотле ће трајати његов благослов на Хиландару.
СИМБОЛ ЖИВОТА
Истина је да лоза постоји и данас. Истина је да рађа сваке године. Верује се да плодови ове свете лозе помажу паровима, који не могу да имају потомство, да добију наследнике. Ето, још један од разлога зашто је винова лоза симбол живота. Ако повежемо речи лоза и живот, добијамо управо тај вечни живот кроз своја покољења.
Постоје бројна предања о овој чудотворној лози. Најстарије предање потиче из 1585. године у коме је написано да је један Турчин довео свог сина на Свету Гору у циљу да тамо служи Богу, као вид захвалности, јер је управо тог сина добио захваљујући грожђу са лозе Св.Симеона.
Постоје бројне сорте грожђа. Има их неколико хиљада. Разликују се по боји, укусу, зрну. Оптички већина грожђе дели на црно и бело. Бело грожђе је личне енергетске вредности као и црно. За разлику од црног, сиромашно је фенолима, калијумом. Од фенолних материја потиче тамна боја црног грожђа, али и укус. Грожђе садржи антоцијане, биљна влакна,биљне масти, витамине А,Б,Ц,Е, целулозу, пектине, шећере, гвожђе, калијум, магнезијум, натријум, манган, органске киселине, јабучну киселину, винску киселину…
Доказано је да грожђе утиче на чишћење организма, као чистач јетре, крвних судова. Природни је тоник. Успорава старење. Спречава деменцију и настанак дегенеративних болести. Чува крвне судове, смањује могућност згрушавања крви. Утиче на боље функционисање мозга. Побољшава менталну функцију. Смањује могућност настанка можданог удара. Због великог процента шећера, опрез је потребан код дијабетичара и без обзира на добробити не треба претеривати са количинама.
Како је винова лоза симбол живота, а грожђе је добар савезник и помаже нам да не заборављамо, у то име ваља подсетити. Да ли сте чули за тамјанику? Сигурно Вам је позната песма „ … ај берем грожђе, бирам тамјанику”. Тамјаника је посебног укуса и мириса. Кад је зрела мирис се простире и до неколико метара. Некада је била краљица многих винограда. Многе љубави, многи послови, започињали су са њом. Било како било, да се не заборави… Лепо је кад душа на тамјанику мирише.