2019-10-05T08:44:29+02:00 5. октобра, 2019. 08:44 |

Бака апотекарка

И створи Бог Адама. Од Адамовог ребра настаде Ева. Наставак приче свима је познат. Заправо, различита је само интерпретација у зависности од особе која ће је испричати. Ако би причу испричао мушкарац вероватно би додао да је Адам живео у Рају све док Бог не одлучи да му створи жену. Ако би, пак, жена испричала причу, вероватно би нагласила да Рај није ни могао да настане да не беше жене. Коју год причу да чујете будите сигурни да су тачне. Ипак, то је само једна прича испричана из различитих углова. И као и у свакој причи, па и у животу, наиђе змија са својим саветима. Ипак, да није било змије не би се ни Ева охрабрила да убере јабуку са Дрвета сазнања и данас не би било толико модних трендова… или би их ипак било. У сваком случају, мушкарце не би красила тзв. Адамова јабучица, која их и разликује од жена, између осталог. И ко би рекао, једна јабука, а толико могућности је дала. Толико се препиремо око змија, око супериорности полова, а пред нама је управо тај симбол јабуке. Једна јабука пресечена на два дела, управо Адам и Ева.

Може да утоли глад. Може и да отвори апетит. Може да угаси жеђ. Може да застане у грлу. Може да изазове раздор, па и рат. С друге стране, може да помири, да споји. Може за тренутак, а може и за вечност. Може за прошлост. Може и за будућност, а свакако је ту и за садашњост.

И све то може јабука. Јабука припада фамилији ружа. Једна је од најраспрострањенијих воћних врста у свету. Сматра се да постоји преко 10 000 сорти. Стабло јабуке је најчешће култивисано и још увек најчешће се култивише. Разликују се по боји, сочности, укусу… било како било, присутна је у многим песмама, приповеткама, легендама. Симбол је јединства, потпуности, плодности, љубави, спознаје, вечне младости. Захваљујући свом саставу и употреби у народној медицини, свакако је симбол здравља.

Јабука садржи око 80 процената воде, око 12% угљених хидрата, око 1% протеина и масти, око 1% целулозе, шећера (глукоза, фруктоза, сахароза), пектин, есенцијалне и неесенцијалне амино киселине, витамине (витамин Ц, Б1, Б2, Б6, Е, А…), минерале (калијум, калцијум, фосфор, магнезијум, гвожђе…), органске киселине…

Традиционално се користи код проблема са варењем, за олакшавање варења, регулацију метаболизма, код посебног режима исхране, какав је режим код дијета. Организам снабдева енергијом, па јабуке треба јести пар сати пре или пар сати после оброка. Зна се и доказано је да јабуке повећавају концентрацију, спречавају умор, обнављају цревну флору, спречавају таложење масти на зидовима крвних судова, штите срце, крвне судове, јетру, повећавају имунитет. Како уништавају и до 90% бактерија у устима, онемогућавају настанак зубног каријеса. Своје место у терапији јабуке су пронашле и код проблема са штитном жлездом.

Стари Келти су веровали да ко поједе јабуку из чаробног врта никад неће бити гладан, жедан, болестан и да никад неће остарити. Данас са сигурношћу можемо рећи да је чаробан врт онај у коме је стабло јабуке, јер сама јабука, због своје лековитости, свакако је чаробна и оправдава изреку да онај ко сваки дан поједе јабуку код лекара неће ићи.

Чак је јабука и алхемичарима била интересантна. За њих је била симбол спознаје и јединства. Како и не би када им је давала потребну количину шећера коју би мозак користио као енергију, а с друге стране спречавала је умор, који се засигурно јављао током извођења експеримената.

У старој Грчкој девојка је момку бацала јабуку као доказ љубави. И заиста се јабука често и налази у љубавним причама. У нашим крајевима чак кад се описује девојка која је погодна за кућу каже се да буде као јабука. Дакле, као симбол здравља или пак симбол раја, баш као што је речено на почетку. Да ли је то тако или није вреди проверити на нашим свадбама где је обичај да младожења дође до младе само ако успе из пушке да погоди јабуку.

Вероватно многи од нас не знају да је заправо за Тројански рат крива јабука, а не жена. Наиме, Парис је имао задатак да јабуку да једној од три богиње: Афродити, богињи лепоте, Атини, богињи мудрости, Хери, богињи брака и породице. Јабуку је дао Афродити, која му је обећала да ће се оженити најлепшом женом. И тако, како је Јелена била најлепша, Парис је сматрао да је баш  она права. Проблем је био само што је била удата. И ето, да није било јабуке, не би било ни лепоте, па ни рата, а са тим ратом ни тројанског коња. Тако је то у животу.

После ових прича се и изводи закључак да има нека веза између жене и јабуке. Када би имали корпу пуну јабука и када би сваку јабуку пресекли на два дела и помешали схватили би колико имамо право. У природи свих и свега је трагање за својом другом половином. Само она половина која одговара може жену учинити женом.

И, за крај, како јабука по изгледу подсећа на свет, а толико се и помиње у стварању света, ставите је на свој длан и замислите да је ту цео ваш свет. Какав ће ефекат бити, зависи искључиво од вас. Неко ће желети да је углача да сија и да се у њој огледа. Неко ће хтети да је загризе… било како било, наш свет, наше жеље, наше потребе, па како буде.