2020-12-06T10:53:01+01:00 6. децембра, 2020. 10:53 |

Беше некад…

 „Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши  пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.


Фамилијарне приредбе – 1. децембар 1929.

Од 1. децембра 1929. Пожаревачко грађанско тамбурашко друштво „Вардар“сваке недеље и током празника у просторијама Општинске гостионице (данас Висока техничка школа), приређивало је ,,фамилијарна села“ – приредбе. На репертоару су обично били позоришни комади, шаљива пошта, веселе вечери…Наступала је драмска и музичка секција Друштва „Свест“ које је формиранао у некадашњој кафани ,,Велики булевар“, а угашено по проглашењу шестојануарсе диктатуре.


Годишњица уједињења Срба, Хрвата и Словенаца – 1. децембар 2002.

У Клубу Војске у Пожаревцу (некадашњи хотел ,,Гранд“), а поводом 1. децембра, дана када је 1918. основана државе Срба, Хрвата и Словенаца, обележена је 84. годишњица уједињења. Тим поводом одржана је заједничка седница Окружног одбора и Општинског одбора подружнице Савеза удружења ратника Србије од 1912. до 1920. Говорили су Вукадин Јосић, председник Одбора подружнице и Мирољуб Манојловић, професор историје. После седнице положени су венци на Споменик српском војнику у Косовској улици.


Одлазак глумца Саше Златковића – 4. децембар 1956.

У Београду је преминуо Александар – Саша Златковић, један од највећих југословенских филмских и позоришних глумаца тог времена. Рођен је 26. августа 1890. године у Пожаревцу. Његов отац Никола у Пожаревац се преселио из Брзохода у Жабарима где се бавио трговином. Саша је основну школу завршио у родном граду где је једно време радио као шегрт. По одласку за Београд завршио је два разреда гимназије, и радио у једној књижари, а у Панчеву и као трго-вачки помоћник. У Војводини се прикључио путујућем позоришту, а 1909. примљен је у НП Београд. Учесник је Првог светског рата, преживео је албанску голготу и боравио у српском војном логору у Бизерти у Тунису, где је учествовао у оснивању позоришта за српске војнике и рањенике на опоравку. Био је ожењен Зорком-Зором (девојачко Тодоровић) која је такође била глумица.


Хотел „Берза“ претеча „Авале“ – 5. децембар 1910.

У делу некадашње зграде Пожаревачке штедионице, отворен је хотел ,,Берза“ који је у то време важио за модеран и лепо уређен простор, по укусу пословног света. Хигијена и услуге хотела биле су на високом нивоу па је и то био један од разлога што је увек био добро посећен. Од априла 1911. у хотелу је радио ,,Амерички биоскоп сa живим сликама“. После II светског рата хотел је једно време носио назив ,,Москва“, а затим ,,Авала“.

Припремио З.Стокић