„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник  наше Редакције Зоран Стокић трага и проналази занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања,  подсећа или  упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице. 

Пожаревљанин, чувени архитекта  – 15. април 1868.

 У Пожаревцу је рођен Никола Несторовић, професор техничког факултета и архитекта. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Пожаревцу а Реалну гимназију и Технички факултет Велике школе у Београду. По стицању звања инжењера две године радио је као подинжењер у Пожаревцу на обележавању шума и регулацији Мораве, а потом 1893. одлази за Београд па на студије архиктетуре у Берлину. По повратку у Србију 1905. постаје хонорарни професор на новосадском универзитету, а након  Првог светског рата редован професор универзитета у Београду. Умро је 1957. године. За живота, поред осталог пројектовао је познате зграде у Београду: Народни музеј на Тргу Републике, Београдску берзу у Крађорђевој бр. 48, Учитељски дом који је срушен у бомбардовању 1941, Санаторијум ,,Врачар”, болнице у Чачку, Нишу и Зајечару. Потомак је Нестора Негрића, који је крајем 18. века службовао у Пожаревцу.

Рођен велики духовник Хризостом – 15. април 1911.

У Салаковцу је рођен Хризостом (Љубисав Војиновић), истакнути духовник браничевског краја, епископ који је руководио овом епархијом 37 година. Гимназију је завршио у Пожаревцу, а Богословију у Сремским Карловцима. Замонашио се у монашкој школи манастира Раковица.  Бавио се књижевним радом:  са француског је превео ,,Мисли“, Блеза, Паскала, ,,Два извора вере и морала“… Покренуо је 1958. први поратни часопис ,,Православни мисионар“, а своје беседе штампао у књизи ,,Тихи глас“.  После смрти патријарха Викентија као најстарији члан Светог архијериског синода управљао је пословима СПЦ све до избора Германа када је и сам био кандидат. Јуна 1954. затражио је од Сабора да се мошти Кнеза Лазара врате у Раваницу што се касније и догодило. Умро је 1989. а сахрањен у порти Саборне цркве у Пожаревцу.

Протест против Нато бомбардовања – 16. април 1999.

 У присуству око 1.500  просветних радника и ученика,  у Основној школи „Доситеј Обрадовић“ одржан је скуп против НАТО бомбардовања које је отпочело  24. марта 1999. Са протеста је послат  захтев да се заустави бомбардовање Југославије и упућене су поруке мира младима из целог света. На скупу су говорили директор школе Тихомир Јовановић, наставница Јелена Илић, док је стихове Мире Алечковић говорила Ивана Маринковић, ученица Пожаревачке гимназије. Поруку младима света упутила је гимназијалка Ивана Поповић.

Штафета у Пожаревцу – 18. април 1972.

 На Тргу ослобођења дочекана је штафетна палица са поздравима народа и народности Југославије упућене другу Титу. Штафету је на свечану трибину донео омладинац Борица Миладиновић, квалификовани радник АК ,,Шумадија“. Након говора пионирке из Костолца Весне Милинковић, штафета са поздравима упућеним Титу испраћена је пут Великог Градишта и Голупцa.

Припремио: З. Стокић

Share.

Comments are closed.

Skip to content