„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић трага и проналази занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања, подсећа или упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Првомајски уранак на обали Мораве – 2. мај 1985.
На обали Велике Мораве, на Моравској лагуни, у присуству више од 3.000 младих, одржан је Феријални првомајски уранак. На овој манифестацији,присуствовали су и чланови других организација као што су: горани, извиђачи, активисти Црвеног крста, Народне технике, књижевне и музичке омладине… Организатори су били: Радио Пожаревац односно њихова редакција „Млади имају реч“, ОК Феријалног савеза и ОК ССО Пожаревац. Помоћ су пружили: Црвени крст, „Електроморава“, Савез горана, предузеће „15. Октобар“ ООУР Авала“, сви из Пожаревца. За младе су наступиле рок групе из Београда, Краљева, Кучева, Великог Градишта, Костолца, Пожаревца, Петровца и Смедерева.
Завештање Саве Јовановића – 5. мај 1906.
Преминуо је Пожаревљанин,трговац и велики задужбинар Сава Јовановић, рођен 1842. године. Посебно је био наклоњен младима и сагледавајући реалне проблеме у образовању тестаментом је завештао 20.000 динара за изградњу школске зградењ на земљишту Основне школе „Свети Сава“ а некада „Његош“. У тестаменту је такође навео да се поклоном може сматрати и остала његова имовина: стамбена зграда у којој је за живота становао (бивша Штампарија „Просвета“, два локала на некадашњој Пилићарској пијаци, пет локала у Дубровачкој улици (Табачници), једна пекара и два локала наслоњена на ту пекару, велика зграда на малој пијаци у којој су се продавали производи из Млина „Жив. Т. Величковић и синови“ из Кличевца и још пар локала све до угла Таковске улице.
Рођен др Војислав Дулић – 12. мај 1900.
У Брежану, селу надомак Пожаревца, рођен је Војислав Дулић који се за живота, и поред ратних услова, школовао у Београду али и у иностранству. Медицински факултет завршио је школске 1931/1932. године и као лекар вратио се да лекарску дужност обавља у свом родном крају.
Године 1940. прекинуо је специјалуизацију из области дечјих болести и одлази у партизане. У току НОР-а био је на разним дужностима, радио је као референт санитета Прве и Друге пролетерске бригаде, Другог Народноослободилачког корпуса и начелник санитета Главног штаба Србије. По завршетку рата у Народној скуштини Србије обављао је дужност посланика а једно време био је и потпредседник Главног одбора ЦК Југославије. По ослобођењу Београда постављен је за повереника народног здрављаза Србију. Носилац је Партизанске споменице и више других високих признања и одликовања. Од 1953. године Народна болница у Пожаревцу носила је његово име. Умро је у Београду 2. фебруара 1953. године.
Припремио: З. Стокић