„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник  наше Редакције Зоран Стокић трага и проналази занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања,  подсећа или  упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице. 

 „Слога“ славила – 3. јун 1932.

Удружење пожаревачких радника и занатлија ,,Слога“, на дан цара Константина и царице Јелене прославило је своју славу. Овај празник је истовремено у Пожаревцу обележен и као Дан железничара.

Размена имовине цркве и Општине – 4. јуна 1866. 

Министарство просвете и црквених дела одобрило је размену имања између пожаревачке цркве и пожаревачке Општине. Општина је своје имање од 54 ланца земље код Циглане дала цркви, а за узврат од ње добила један плац и механу у вароши. На плацу је намеравала да подигне школу.

Гостовање Пожаревљана у Градишту – 4. јун 1929. 

Обласно позориште из Пожаревца гостовало је у Великом Градишту. Имало је чак две представе. Првог дана изведена је представа ,,Скомполо“, а сутрадан је на програму био ,,Дон Жуан“.

Спаситељ „Хајдук Вељкове“ заставе – 4. јун 1877. 

У Пожаревцу је рођен Миливоје Петровић, санитетски пуковник. Основну школу завршио је у Пожаревцу, а Медицински факултет у Грацу 1905. У пожаревачком округу радио је 1914. као општински лекар и то у Великом Градишту. Као учесник у рату доживео је да његов 12. Пешадијски пук „Хајдук Вељко“  западне у неравноправну борбу у Срему на Сави из које је морао да се повлачи. На позив команданта пука да се спасе пуковска застава, др Миливоје се са још једним редовом јавља као добровољац, обмотава заставу око груди и појаса и препливава Саву помажући и рањеном редову у пратњи. За овакав подвиг одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Др Петровић умро је 7. јула 1938. године у Београду.

Милошев конак од слабог материјала – 11. јун 1825. 

Митар Јосифовић јавља кнезу Милошу да је мајстор Веса (Веселин) завршио његов конак у Пожаревцу и обавештава га колико је мајстора радило на конаку (10) и колико су надница остварили (407).  Причало се да приликом изградње, није испало све како треба. Чињеница је да Милошев конак није био дугог века, срушен је 1844, како се тврди, због слабог материјала.

Припремио: З. Стокић

Share.

Comments are closed.

Skip to content