„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Реч је о занимљивостима које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања, подсећа или упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Пожаревљанин дворски лекар – 1.12.1834.
Болесног кнежевића Милана у Пожаревцу, лечили су придворни лекари и београдски лекар др Барталомео Силвестро Куниберт (1800-1851). У то време пожаревачки дворски лекар је био др Максим Николић Мишковичев. Кнежевић се тада разболео од назеба, јаче кијавице, уз велику температуру. Тада је 10. децембра из Земуна дошао и др Стејић.
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца – 1.12.1918.
Прокламовано је у Београду уједињење у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (СХС). Границе Југославије одређене су мировним преговорима из 1919. и 1920. У састав су ушле: Србија, Црна Гора, Словенија (Крањска, делови Штајерске и Корушке), Далмација, Хрватска и Славонија, Босна и Херцеговина и Војводина. Краљевина СХС тада је бројала око 12 милиона становника.
Пруга Пожаревац- Мала Крсна – 1.12.1920.
Предата је у јавни саобраћај изграђена железничка пруга нормалног колосека на релацији Пожаревац – Мала Крсна.
Умро Петар Максимовић – 1.12.1922.
У Смедереву је умро Петар Максимовић, дипломирани правник, адвокат, политичар и министар правде у Краљевини Србији. Један је оснивача Народне радикалне странке у Смедереву и један од четири секретара на њеној Првој главној скупштини јуна 1882. у Крагујевцу. Иначе Петар је рођен у Пожаревцу (16.06.1852) где је завршио основну школу и полугимназију. Даље школовање је наставио у Крагујевцу и Београду.
Тамбураши – 1.12.1929
Oд овог датума је Пожаревачко грађанско тамбурашко друштво ,,Вардар“ сваке недеље и празника у просторијама ,,Општинске гостионице“ (данас Висока техничка школа), сваке недеље и празника приређивала је своја ,,фамилијарна села“ (приредбе), на чијем су се репертуару обично нашао неки позоришни комад, шаљива пошта, веселе вечери и сл. Ово друштво састојало се од музичке и драмске секције, а њен састав су претежно чинили чланови некадашњег друштва ,,Свест“ која је формирана у некадашњој кафани ,,Велики Булевар“, а која је угашена одмах након шестојануарске диктатуре.
Погинуо пуковник Брка – 4.12.1914
Погинуо је Миливоје Стојановић – Брка, пуковник, комадант 12. пука у балканским ратовимаи комадант Другог гвозденог пука у Првом светском рату. Рођен је 6.9.1873. у Пожаревцу, тада Кнежевина Србија. Престолонаследник Александар Први, комадант прве армије, усхићен славом овог пука пришао је комаданту овог пука (Миливоју), лично је скинупо са својих прса Орден Карађорђеву звезду са мачевима и ставио је на груди комаданту 12. пука. То је било највеће одликовање у овом рату. У Првом светском рату његов гвоздени пук учествује у Церској бици, у самом њеном центру, на Текерешу, а посебно се истакао у Колубарској бици. Видећи да му људство гине, лично преузима јуриш и осваја се Каменица, а он је славно тада погинуо када је имао 41.годину. Њему у част, Гвозденом пуку који је предводио и у част прве победе српске војске на Церу 1914., композитор Станислав Бинички компоновао је песму ,,Марш на Дрину“ у Ваљеву 1914. Први пут је концертно изведена у Крагујевцу у згради садашњег суда, а дириговао је лично сам Бинички. Ова је песма популарна и након више од једног века, а може се рећи да је у песми садржана читава историја ратовања српског народа. Ову песму су изводили и обрадили чувени британски The Shadows, белгијски The Jokers, Пети Пејџ и многи други.
Из архиве Зорана Стокића